Page 21 - Vasa Pelagić - Lečenje lekovitim biljem

1) Мочење или раскишњавање, потапање у течност, најче-шће у воду.
Научно се то зове мацерација — што значи исто. Оно се састоји у томе да
се лековити биљни материјал потопи у воду (може се рећи да наше селанке
„мацерирају" конопљу кад је моче, потапају у стајаћу, мало покретну,
барску воду) и ту остаје за време од 1 до 48 часова, или дуже. После овога
до-бија се такозвано биљно „вино" — или „вино од лековите биljке". Ја ћу

то „вино" — крстити расб или расол, јер потпуно од-говара расолу
добијеном од купуса. Дакле, мацерација значи расб, добијен
раскишњавањем билке, да би се извукао из ње лековит састојак у течности.
2) Кување (научно: декокција) састоји се у томе да се, као што и сама реч
каже, биљка кува неко одрећено време, од 15 минута до 1 сата. При томе се
мора водити рачуна о материјалу који се употребljава, јер дужина времена
кувања зависи од тога да ли смо узели корен, кору или лишће. Корен се,
нпр., тешко раскишњава и тешко испушта у воду своје састојке, док лишће
то чини врло брзо. Резултат кувања јесте одвар.

1 3) На трећи начин лек се извлачи из биљке помоћу алкохо-ла, најчистијим
или слабијим алкохолом (од 96, 90, 80 или чак од 60 процената), а у народу
љутом ракијом или већ популар-ним нашим вињаком, мада су они за ту
сврху слаби „извлака-чи". Тако извучен лек помоћу алкохола даје се само у
оној ко-личини, у оној дози, коју .прописује упутство за корДшћење сваке
биљке напосе. Зато треба ово руководство имати увек при руци — да се
нешто не заборави и не погреши
При оваквом начину треба знати да ли се лек справља од свеже биљке или
од осушене. Ако се лек справља од свеже имамо тзв. алкохолатуру тога
лека, тј. спиритусни „расол", raскис (слично нашој пелињачи, клековачи,
итд.), а ако је лек добијен из суве и осушене биљке — имамо тинктуру, тј.
леко-вите капи тога и тога биљног лека. У књизи се та разлика свуда .

истиче.
Алкохол мора бити јак, чист, од 96% или нешто слабији, до 80%. Домаћи
начин спремања изнет је у последњој глави под насловом „Домаћа
апотека".
Потребно је да се и ово упамти, јер ће се даље тај начин спремања лекова
често препоручивати као бољи него што су чај и одвар („кувани чај"),
Препоручивало се раније, па и данас се препоручује, да се лек даје у
облику прашкова, било од корена, или од лишћа, било да се туца стабло,
праве каше — све за унутарњу употребу (да се пије и гута). Али је у том
облику необразованом човеку, и лаику уопште, тешко одредити количину
— дозу. Ипак, где то буде боље и за препоруку, ми ћемо и нагласити, тј. да
је нај-боље узети лек у прашку.
4) Четврти је начин спремање лека с вином. Корен, лист или цела бил,ка —
како где, ставља се у вино, ту остави да кис-не најмање 8—10 дана. Затим
се то процеди и пије по упутству. Та медицинска вина не подноси сваки
стомак, али онде где се подносе имају велику лековиту моћ.
Кад нека биљка од које желимо добити чај има у себи ул»а (зејтина,
есенције), као нпр. рузмарин, нана итд., мада уопште све биљке имају свој
мирис — онда је треба прелити кључалом водом и оставити је да кисне 15