Page 23 - Vasa Pelagić - Lečenje lekovitim biljem
P. 23

Лековита биljка мора се иситнити.

              Течности:  вода  и  алкохол (и  етар),  помоћу  којих  се  извла-че  лековити
              састојци, морају се употребити у прописаној ко-личини.

              Течности  морају  бити  бистре  и  испаравати  на  пари  у  пор-цуланском
              посућу, при чему треба непрестано мешати.
              Када  течност  с  алкохолом  испари  до  густине  сирупа,  при  даljем
              испаравању треба додавати помало алкохола да би се растворио смоласти

              талог, који би се одвајао.
              Затим, сами згусци могу бити тројаке врсте: житки, густи и суви:

              житки екстракти имају густину меда;
              густи —  који  су  на  обичној  топлоти  густи  као  какав  маџун,  пекмез —
              садрже 10—20 делова воде,

              суви су они који се могу растрљати у прах, а садрже отпри-лике пет делова
              воде.
              Згусци треба да имају свој особити укус и мирис, да се рас-тварају брзо у
              течности којом је лек био извучен и да имају прописану јачину.

              Згусци  не  смеју  бити  бућави  и,  разуме  се,  не  смеју  садржати  никакве
              метале, нарочито бакар.
              Згустке треба чувати у добро затвореном суду на сувом и хладном месту.

              Ради  добијања  таквог  облика  лекова —  згустка (екстрак-та),  најбол.е  је
              обратити се стручним лицима, апотекарима, који знају све прописе и имају
              посуће потребно за извлачење њихо-во из лековитих биљака.

              ДОЗА — КОЛИЧИНА ЛЕКА


                  V погледу дозирања, тј. одрећивања количине једног лека од биља (чај,
              одвар, алкохолни расо итд.) коју треба узети — може се рећи да се овде не
              треба  бојати  толико  колико  се  бо-јимо  кад  узимамо  познате  јаке  или
              отровне лекове из апотеке.
              Ипак,  иако  су  овде  у  употреби  већином  чајеви  и  одвари,  не  може  се
              дозволити  да  то  одрећује  болесник „према  својој  при-роди",  како  каже
              Дроз,  или  како  му  прија,  тј.  да  ли  више  или  мање,  да  АИ  реће  или
              чешће.Како  ја,  као  лекар,  неодрећене  и  нејасне  савете  не  могу  признати,
              налазим да њих треба изрицати тачћо, одрећено да не буде забуне, јер ни
              болесник  ни  они  лаици  око  њега  нису  у  стању  да  размишљају  и  да
              решавају  о  тим  стварима.  Зато  саве-тујем  да  се  сви  држе  прописа,  ма
              колико да су лекови од бил»а-ка, нарочито у виду чаја, доста растегливе
              количине, тј. код njих не мора да се гледа баш на сваку кап или грам
              Напомена: У књизи ће се већ одрећивати количина лека и начин спремања,
              али доза која се пропише важи за одраслог човека средње граће и јачине.
              Што значи да ако одрасли човек узме целу шољу чаја или одвара или целу
              дозу капљица, онда деца од 12 година треба да узимају половину те дозе
              (пола шоље, пола кашике, пола кашичице, половину броја каплица,
              половину прашка итд.). Деца од 8 до 10 година треба да узимају трећину
              дозе за одраслог, деца од .6 до 7 година — 1/4 дозе, а од 3 годи-не 1/8,
   18   19   20   21   22   23   24   25   26   27   28