Page 20 - Vasa Pelagić - Lečenje lekovitim biljem

Кичица, госпин цвет, богородичина трава, лавандула итд. могу бити
сушене у малим снопићима окаченим у сушници.

ДАЉЕ ЧУВАЊЕ ЛЕКОВИТОГ БИЉА

Корење, лишће и цветови, кад буду исушени треба да се
такве било у кесе од хартије било у кутије које се добро затва-рају, да не би
продрли ваздух, светлост, влага или прашина. Ису-шеном биљу највише
шкоди влага: она проузрокује трулење, а све биљке које су примиле влагу
губе од својих лековитих свој-става.Ако се тражи да буду употреблене
свеже биљке — што је у мојој књизи при употреби сваке биљке
напоменуто — онда је сушење потребно само за зиму или највише за једну
годину дана, после чега се старо исушено биле мора бацити и набрати
свеже, у доба цветања, или када је то речено.Поменути начин чувања
биљака једино је и могућ у дома-ћинству. Други је онај који су пронашли
француски научници Перо и Горис. Он се састоји у томе да се лсковите
бил>ке, чим буду узабране, подвргавају дејству вруће алкохолне паре, за-
тим се излажу струји топлог ваздуха да их продува и исуши. Тим начином
уништава се дејство разних плесни и ензима који се налазе на и у ткиву
биљака и онемогућава врење у њима. То је, по моме мишљењу, једна врста
пастеризације (као што се пастеризује млеко). Тако спремљене бил>ке дају
при упо-треби праву физиолошку исцећевину (екстракт), у којој се на-лази
целокупна и тачно одрећена количина лека што га та биljка има и којим
она стварно дејствује, и то с јачином много већом, јер су ту на окупу сви
делујући састојци. Овакво суше-ње могу да врше апотекари, али могу и
трговци лековитим би-ljем, као и интелигентни луди у народу који заволе
овај рад.

НАЧИН СПРЕМАЊА И УПОТРЕБЕ БИЉА

Оно што важи за једну биљку може се применити на све биljе. Наиме,

најлакше и најчешће се примењује лек од биљке у облику чаја, а теже је
хемијским путем извлачити из ње само један састојак. Али осим чаја
примењују се и други начини спремања лuка од биља. Чај се добија
преливањем биљке клу-чалом водом: лишће, цвет, исецкан корен — попаре
се, али се не кувају, не оставља се да кључа. Да би се спремио чај, онако
како ваља, треба узимати што је могуће свежију воду, чисту и провидну.
Речна вода, изворска или чесмена, боља је од бунар-ске, која, услед тога
што садржи у себи креча, стврдњава де-лове биља узетог за чај, тешко
продире у њих и даје лошији чај. Добар чај не сме да проври. Осим по
изузетку.
Других начина спремања лека из лековитог била има углав-иом четири, и
то: