Page 19 - Vasa Pelagić - Lečenje lekovitim biljem

Кад би било могуће брати лековито биље преко целе године, онда не би
било потребе да га човек чува. Али, како су биljке подложне врењу и
другим променама и могу да се кваре, потребно је чувати их пошто се
уберу. Да би се избегле штетне промене услед којих биљке губе своје
лековито дејство, па мо-гу ако се покваре и да шкоде — њих пре свега
лишавамо воде тиме што их сушимо.

Ово сушење је деликатан посао који захтева много пажње, неге и
чистоће тог убраног биља. Јер од начина како се тај по-сао изврши зависи и
доцније деловање саме биљке, ако желимо да сачувамо у потпуности њену
лековитост за дуже време. У том циљу оне се излажу сунчаној топлоти или
се ставлају у пећницу, или у нарочите сушнице, разрећују се у танке
слојеве на леси, или по затегнутом платну, које треба протрести неко-лико
пута дневно.
Биљке које су исушене у сенци или на ваздуху сачувају своју боју дуже и

своја својства боље.

Сушење лишћа и целих биљака

Доктор Мадеф каже: „Такве биљке као што су грчица (menaunthes
trifolatax), просинац (mercualis), димњача (fumarija oficinalis) итд., које се
суше на слободном ваздуху — треба су-шити напољу. Али мирисне биљке
које садрже у себи извесно уље захтевају да буду сушене бар у амбару, ако
нема нарочито за то спремљене сушнице." Лишће или целе биљке које би
се сушиле сувише дуго и по-лако и на влази понеки пут изгубе свој мирис
и поцрне. У так-
вом стању, кад поцрне, оне су лишене лековитог дејства и кат-кад су за
употребу опасне.

Чување корења

Ситно и мало сочно корење суши се повешано у свежње и у ваздушној
сушници. Може се такоће изрезати и порећати по леси. Тога, на срећу, код
нас има доста! Да би се корење очи-
•стило од земље, обичај је да се најпре добро опере. Ако се при-мети да је
по сушењу ипак негде остало на њему земље, оно се поново испере. Затим
се остави да вода с њега испари и онда се суши како је речено.

Корење које садржи у себи слузи, као нпр. слез, итд. —
-суши се тешко. Зато га треба сушити у пећници или у пекарници.

Цветови и цветно грање, гроздови, цвасти итд.

Цветови треба да буду исушени што је могуће хитније, због тананог
састава њиховог ткива и што се лако мењају.
Они никада не треба да буду изложени сунцу, јер сунчани зраци упијају

њихову боју и разлажу њихове делотворнв са-стојке.