Page 124 - Vladimir Pištalo- Tesla portret među maskama
P. 124
Vladimir Pištalo
Izlizani laktovi, loše cipele, prljava košulja, zadah kose i pazuha - to je sa-
da bio on. Odelo rau je postalo otirač. Pred pozorištem su ga gledali kao
da je dlaka u supi. Bio je spreman da uzdrhti kad se uhranjeni portir
prodere:
- Ej ti! Šta ti radiš ovde!
Posle jeseni koja mu je bila najgora u životu usledila je najgora zima.
Vetar je pretvarao sneg u maglu. Vejavice su bile takve da su ih novine na-
zivale „izbeljenjem”.
Čimbi se Teslaprobudio, ugledao bi svoj dah. Odeća mujebilahla-
dna kao da je rnokra. Blagosloveni Stevan se vraćao iz noćne smene, sa
šalom na usnama i toplim hlebora. To vedro lice bi razonodilo sumornog
Teslu. On bi popio kafu i izlazio da ostavi druga da spava.
- Celog života sam hteo da radim za čovečanstvo - vajkao se mrzo-
voljni pronalazač. - }esu li čovečanstvo konobari koji ostatke piva proda-
ju u čabrovima? Ili zađnji nesrećnici kojima ga prođaju? Uajosi koji piju
alkohol sa tečnim kamforom? Ili kurve koje traju đve godine?
Uspeo bi da napabirči nekakav smisao života a onda bi pala ledena
kiša i sve se rasplinulo. Na ulicama dim se dizao sa konjskih leđa. Šine su
bile izgubljene u bljuzgavici, zgrade u magli.
Smirivao se misleći na majčine duboke oči.
128
