Page 123 - Vladimir Pištalo- Tesla portret među maskama

Tesla, portret među maskama
*

Najgora su bila jutra. Ujutro, Teslina duša je počinjala da šišti. Tesla
je stao na dušu nogom. Ta žilava zmija mu se uporno migoljila pod
čizmom:
- Mirna! - nadsiktavao je očajnik šištanje svoje panike: - Mirna!
Razdanilo bi se, ali grad je ostao izgubljen u sivilu i kišnom prahu.
Jesen je naređivala: umri! Lutajućibesciljno po gradu, Tesla je nabasao na
grupu kopača. Čučnuo je pored rova i upitao: Ima li posla? Krezubi ra-
dnici su počeli da se klibere. Na to je mladić u dobrom odelu ćutke skočio
u rupu i prihvatio se pijuka.
- Udri! Udri! - dovikivali su krezubi.
Uveče ga je celo telo bolelo. Celo. Bolelo.
Najgori je bio taj prvi utorak. U sredu je pukao poslednji žulj. Kliza-
va vodica se osušila.
Rane su se zaprljale.
- Uvek sam pretpostavljao da je moj život donekle vođen. -
mrmljao je Tesla. - Sad sumnjam. Možda nema nikakvog nevidljivog
klupčeta koje se kotrlja preda mnom? Možda je sve besmisao i praznina?
Radna mehanika mi pomaže da kopam, ali mi umrtvljuje um. Radim za
Upravu grada Njujorka, kopajući rovove u koje će biti položeni Edisono-
vi kablovi. Tako opet radim za Edisona.
Mrmljao je kao oni bezumni mrmljavci na ulicama.
I živeo je protiv svoga srca.
U Pragu, a još više u Parizu, zavoleo je operu i išao kad god je mogao.
Užasnut sopstvenom zavišću, Tesla se muvao oko njujorške Metro-
politen opere. Plakati su objavljivali da se tog devetog novembra hiljadu
osamsto osamdeset i pete daje Vagnerov Zigfrid. Na fotografiji pevač
Maks Elveri u kratkom haljetku, značajno je gledao u tavanicu. Povijen,
Tesla se divio uspravnim muškim i ženskim leđima. Anđeoski miris čis-
toće mu je zagolicao nosnice. Sveži žagor publike u holu dopirao je iz
drugog sveta. Sredovečne žene šepurile su se u mladim haljinama. Prasak
njihovog smeha zvučao je kao da razbijaju tanjire. Luster je bio pun žara.
Osmehnuti frakovi i bezazleni dekoltei čavrljali su u holu. Sve to je dvade-
setdevetogodišnji radnik gledao iz pozicije privremenog psa. Očaj mu se
razlivao po dušipolako, kao ulje po stolu. U glavi mu je odjeknulo kucka-
nje u patuljkovoj kovačnici, koje se začuje čim se digne zavesa u Zigfridu.

127