Page 726 - BIBLIJA - Novi revidirani prevod

SVETO PISMO STARI SAVEZ PLAČ JEREMIJIN
zemlje?’” 16 Na tebe otvaraju usta svi 8 I kad zapomažem i vapim, on ne prima
neprijatelji tvoji. U čudu zvižde i škrguću molitvu moju. 9 Preprečio je puteve moje
zubima. Govore: „Progutaćemo ga. Ovo je kamenom klesanim. Zakrčio je staze moje.
dan kome smo se nadali! Dočekali smo, 10 On mi je kao medved koji vreba, kao
ugledali smo!” 17 Gospod je učinio ono lav u zasedi. 11 Pomeo je puteve moje i
što je naumio. Ispunio je reč svoju. Ono ostavio me kao zemlju neobrađenu. Opu-
što je još od davnina odredio. Rušio je i stošio me je. 12 Zapeo je luk svoj, i
nije imao samilosti. Neprijatelju je dao da postavio me kao metu za strele. 13 U
se raduje nad tobom. Uzvisio je rog pro- bubrege mi je zabio strele, sinove tula
tivnika tvojih. 18 Srce njihovo ka Gospodu svoga. 14 Postao sam predmet podsmeha
vapi, o, zidine kćeri cionske! Neka suze narodu protivničkom, rugaju mi se u
kao potoci teku dan i noć! Ne daj počinka pesmama po ceo dan. 15 Nasitio me je
osećanjima svojim, neka oko tvoje ne gorčinom, napojio me pelenom. 16 Pušta
prestaje da plače! 19 Ustani! Jadikuj noću, me da šljunkom zube lomim, tera me da
na početku straža jutarnjih! Kao vodu srce čučim u pepelu. 17 Odbacuješ me, nema
svoje izlivaj pred licem Gospodnjim! K mira duši mojoj. Zaboravio sam šta je to
njemu ruke svoje podiži radi duše dece dobro. 18 I govorim: „Nestalo je slave
svoje, koja od gladi gube svest na uglovi- moje i onoga čemu sam se nadao od
ma svih ulica! 20 Pogledaj, Gospode, i vidi Gospoda.” 19 Seti se nevolje moje i
onoga koga si ovako teško udario! Zar je beskućništva moga, pelena i otrovnog
trebalo da žene jedu plod utrobe svoje, bilja! 20 Duša će se tvoja sigurno setiti i
decu koju su zdravu rodile, i da u Gospod- prema meni se sagnuti. 21 Na to ću pod-
njem svetilištu budu ubijeni sveštenik i sećati srce svoje, zbog toga ću spremno
prorok? 21 Deca i starci leže na zemlji po čekati. 22 Zbog milosti Gospodnje nismo
ulicama. Devojke moje i mladići moji od sasvim izginuli, jer milosrđa njegovog neće
mača su pali. Ubijao si u dan gneva svog. nestati. 23 Obnavljaju se svakog jutra.
Klao si, samilosti nisi imao. 22 Kao na Vernost je tvoja velika. 24 „Gospod je
praznični dan, sazvao si narod iz svih nasledstvo moje” govori duša moja, „zato
mesta u kojima kao stranci žive. U dan ću ga spremno čekati.” 25 Dobar je
gneva Gospodnjeg niko nije ni pobegao ni Gospod prema onome ko se uzda u njega,
preživeo. Decu koju sam zdravu rodila i prema duši koja ga traži. 26 Dobro je
odgajila, neprijatelj je moj istrebio. čekati, tiho čekati, spasenje od Gospoda.
27 Dobro je da čovek nosi jaram u mlado-
Ja sam čovek koji je video nevolju
3 sti svojoj. 28 Neka sedi osamljen i ćuti, jer
zbog pruta gneva njegovog. 2 Mene
je on breme stavio na njega. 29 Neka
je odveo i poslao da u tami hodam, a stavi usta svoja u prašinu. Možda ima
ne u svetlosti. 3 I upravo na mene stalno, nade. 30 Neka okrene obraz onom ko ga
po ceo dan, okreće ruku svoju. 4 Učinio je udara, neka se nasiti sramote. 31 Jer
da uvene telo moje i koža moja. Polomio Gospod ne odbacuje doveka. 32 Jer ako je
je kosti moje. 5 Sazidao je bedem oko i u tugu zavio, on će se i smilovati zbog
mene, okružio me je otrovnim biljem i velike milosti svoje. 33 Jer kad nanosi
nevoljom. 6 Stavio me je da sedim na nevolju sinovima ljudskim ili ih rastužuje,
mračnim mestima kao oni koji su odavno ne raduje se tome. 34 Kad se pod noga-
mrtvi. 7 Ogradio me je zidom kamenim da ma satiru svi zatvorenici zemaljski, 35 kad
ne izađem. Stavio je na mene teške okove. se izvrće pravda čoveku pred licem Sve-

~ 726 ~