Page 177 - Albert Pike - Moral i Dogma

Hebrejskih Kabalista, o kojem ćete učiti kasnije, ukoliko budete srećni da napredujete dalje. Ona se
otkrivaju na višim Stepenima. Lav, [aeoa ,eoa, Arai, Araiah, što takođe znači oltar] još drži u svojim
ustima ključ enigme sfinge.

Postoji jedna primena ovog Stepena, koju sada imate pravo da znate i koju ćete, verovatno, ot-kriti i sami
- setite se da je Majstor Khurum simbol ljudske slobode.

Nije dovoljno da ljudi samo dobiju slobodu. Oni moraju da je osiguraju. Ne smeju da je daju na čuvanje,
niti može da je čuva, iz zadovoljstva, bilo koji čovek. Glavni element Kraljevskog Svoda ve-likog Hrama
Slobode je osnovni zakon ili ustav; kao izraz čvrstih obaveza misli naroda, ugrađenih

u napisanim dokumentima ili kao rezultat sporog rasta i vekovne konsolidacije, kako u ratu tako i u miru,
on ne može odjednom da se promeni ili prekrši bez kazne, jer je svet, kao Kovčeg Svetog Saveza Boga,
kojeg niko ne može da dodirne i da ostane živ.

Trajan ustav, zasnovan na poštovanju, koji izražava volju i sud i sačinjen prema instinktima i ustaljenim
normama mišljenja naroda, uz nezavisno sudstvo, izborno zakonodavstvo sa dva ogran-ka, uz odgovornu
izvršnu vlast prema narodu i uz pravo suđenja sa porotom, garantuje slobodu narodu, ukoliko narod
poznaje vrlinu i umerenost, bez preterivanja i bez žudnje za osvajanjima, dominacijom i glupostima
vizionarskih teorija nedostižne perfekcije.

Masonerija uči svoje Inicirane da stremljenja i zanimanja ovog života, njihove aktivnosti, želje i
genijalnost, uz unapred predodređena događanja prirode koja su data od Boga, doprinose
Njegovom velikom delu u stvaranju sveta; i da to nije u suprotnosti s velikim ciljem života. Ona uči da je
sve lepo u svoje vreme, na svom mestu i u određenoj funkciji; da sve što je u čovekovoj moči da
uradi, ako je pravilno i s verom urađeno, prirodno je da mu pomaže da dobije svoje spasenje. Ako
poštuje prave principe svojih dužnosti, on će biti dobar čovek. Samo kroz zapostavljanje i neizvršavanje
oba-veza koje su mu namenjene od Neba, lutajući u beskorisnoj zabavi ili kršenju njegovog dobrog i
uzvi-šenog duha, on postaje loš čovek. Svrha života je velika priprema Proviđenja, i ako čovek sebe
vodi ka njemu, ne trebaju mu crkve i propisi, osim za odavanje religiozne pažnje i zahvalnosti Njemu.

Jer, postoji religija teškog rada. Nije rad u svemu težak, on nije puko istezanje udova i napre-zanje žila.
On ima svoje značenje i svrhu. Srce uliva životnu krv u radnu ruku i topla prijatnost pokreće i meša se sa
čovekovim radom. Tu je i ljubav prema domu. Mučan rad se odvija na polju ili se obavlja u gradovima

ili upravljanju krmom trgovine preko širokih okeana; ali dom je njegov centar; i tamo on uvek odlazi sa
svojom zaradom, sa sredstvima za održavanje i uđobnost drugih; sa svetim ponudama u mislima svakog
pravog čoveka, kao žrtvom u zlatno svetilište. Mnoge greške su učinjene tokom mučnog života; mnoge
grube i nagle reči izgovorene; ali rad ide dalje, uz umor, napor i gorčinu, kao što to obično biva. Jer, u
tom domu su bolesti, ili bespomoćna odojčad, nežno detinjstvo ili nemoćna žena koja ne sme da
oskudeva. Ako muškarac nema drugih podsticaja osim sebičnosti, prizor rada koji vidimo oko nas, neće
postojati.

Advokat koji pošteno i iskreno iznosi svoj slučaj, sa osećajem samopoštovanja, poštenja i save-sti da bi
pomogao sudu u donošenju pravilnog zaključka, ubeđen da Božja pravda u sudu postoji i ima religiozni
nastup, daje tom danu religiozni sadržaj ili neki drugačiji nastup, jer pravo i pravda nisu deo religije.