Page 174 - Albert Pike - Moral i Dogma

Pokušaji drevnih Izraeličana i Iniciranih da dokuče Pravo Ime Božanstva, njegov izgovor i gubitak Prave
Reči, samo je alegorija u kojoj je prikazano opšte neznanje prave prirode i atributa Boga, sklonost ljudi
Judaha i Izraela da obožavaju druga božanstva i pogrešno i omalovažavajuče mišljenje o Velikom
Arhitekti Univerzum koje su svi zajednički posedovali, osim nekoliko naju-važenijih ličnosti. Čak je i
Solomon sagradio oltar i podnosio žrtve Astarti, boginji Tsidunum i Malcumu, Aamunitskom bogu, i
gradio je oltare Kamusu, Moabitskom božanstvu i Maleku, bogu Beni-Aamuna. Prava priroda Boga bila
im je nepoznata, kao i Njegovo ime; i oni su obožavali tele Jeroboama, kao što su radili u pustinji, a koje
im je napravio Aron, Aarun, (Aaron).

Mase Hebreja nisu verovale u postojanje samo jednog Boga sve do kasnog perioda u njihovoj istoriji.
Njihove rane i narodne ideje o Božanstvu bile su primitivne i bezvredne. Čak i kada je Mojsije primao
zakone na Planini Sinaj, oni (narod) su primorali Arona da im napravi figuru egi-patskog boga Apisa,
zatim su pali ničice na zemlji i obožavali ga. Uvek su bili spremni da se vrate obožavanju bogova
Mizraima; i ubrzo, posle smrti Đošue, postali su sledbenici obožavanja lažnih bogova svih okolnih
naroda. Vi ste načinili, rekao im je prorok Amos, govoreći o njihovom četrde-setogodišnjem putovanju

kroz pustinju s Mojsijem, šator za vaše idole Maleka i Kaiuna, vaše idole, zvezdu vašeg boga, koji ste vi
načinili sebi.

Među njima, kao i među drugim narodima, koncepciju Boga stvorili su razni pojedinci u skla-du sa

svojim intelektualnim i duhovnim sposobnostima; jadan i nesavršen, Bog je darovan sa najo-bičnijim i
nesavršenim atributima čovečanstva, od ljudi neznalica i prostih; a kao čist i uzvišen od vrlih i bogato
nadarenih. Ti koncepti su postepeno unapređivani i postajali pročišćeni i uzvišeni, onoliko koliko je
narod napredovao u civilizaciji - bili su najniži u istorijskim knjigama, izmenjeni u proroškim zapisima, a
svoje najviše uzdizanje su imali kod pesnika.

Kod svih drevnih naroda postojala je jedna vera i jedna ideja Božanstva za prosvećene, inteli-gentne i
obrazovane i druga, za obične ljude. U tom pravilu ni Hebreji nisu bili izuzetak. Jehova je za mase ljudi
bio kao bogovi narodima iz okruženja, s tom što je on bio poseban Bog, prvo u porodici Avrama (Isaka i
Jakova), a kasnije Narodni Bog; i, kako su oni verovali, močniji od ostalih bogova iste prirode koje su
obožavali njihovi susedi - Koje među Baalima poput tebe, O Jehova? - objašnjava celu njihovu veru.

Bog ranog Hebrejstva razgovarao je sa Adamom i Evom u vrtu uživanja, dok je šetao u sutonu dana; on je
razgovarao s Kainom; sedeo je i jeo sa Abrahmom u njegovom šatoru; taj patrijarh je tražio vidljivi znak,
pre nego što bi poverovao u njegove iznete tvrdnje; on je dozvolilo Avramu da zatraži objašnjenje od
njega i da ga izazove da promeni svoju prvobitnu odluku u vezi sa Sodomom; on se rvao sa Jakovom; on
je pokazao Mojsiju svoju ličnost, mada ne i svoje lice; diktirao je precizno Izraelcima zakone i dimenzije
tabernakula i njegove opreme; insistirao je i oduševio se žrtvovanjem i paljenicama; bio je ljut,
ljubomoran i osvetoljubiv, kao što se pokazalo, bio je i neodlučan; on je pri-hvatio Mojsiju da razmisli o
svojoj čvrstoj opredeljenosti da potpuno uništi njegov narod; zapovedio je izvođenje najšokantnijeg i
najgnusnijeg dela surovosti i varvarstva. On je otvrdnuo srce Faraona; on se pokajao za zlo koje je
izgovorio da će učiniti narodu Ninive; i on to nije uradio, što je izazvalo gađenje i bes Jonaha .
2

Takva su bila opšta mišljenja o Božanstvu. Pošto ni sveštenici nisu imali bolja, malo su se bri-nuli da
promene takva mišljenja; ali, ni opšta inteligencija nije bila dovoljno narasla da bi im omo-gućila da
stvore neki viši koncept o Svemoćnom.

Ali> takve ideje nisu postojale kod nekolicine intelektualaca i prosvećenih među Hebrejima. Izvesno je