Page 173 - Albert Pike - Moral i Dogma

13°, KRALJEVSKI SVOD SOLOMONA

a li su legenda i istorija ovog stepena istorijska istina ili su samo alegorija koja sadrži

■ ^

I u sebi dublju istinu i dublje značenje, nećemo sada razmatrati. Da li je to legenda ili mit, J moraš sam da
se opredeliš. Reč koja je sada Hebrejima zabranjena za izgovaranje, u opštoj upotrebi je još od
Abrahama , Lota, Isaka, Jakova, Labana, Rebeke, pa čak i od plemena koja nisu bila hebrejska, pre
1
Mojsijevog vremena, i ona se ponovo, po stoti put, vraća kroz lirske izlive Davida i drugih hebrejskih
pesnika.

Znamo da je Hebrejima vekovima bilo zabranjeno da izgovaraju Sveto Ime bilo gde da se ono pojavljuje
i čitali su reč Adona'i (Gospod) umesto njega; i kada su ispod njega počeli da ispisuju ma-soretske tačke
koje predstavljaju samoglasnike, postavljene su u ovoj drugoj reči. Smatralo se da

posedovanje pravog izgovora ukazuje na onog koji ima izuzetnu i natprirodnu snagu; i sama Reč, kad bi je
neko izgovrao, smatrana je kao amulet, zaštita protiv lične opasnosti, bolesti i zlih duhova. Znamo i da je
sve to bilo prazno sujeverje, prirodno za proste ljude, koje je nestajalo kako je čovekov intelekt bivao
prosvetljeniji, i da je za Masona potpuno bezvredno.

Uočljivo je da ova spoznaja svetosti Božanskog Imena ili Kreativne Reči, bila zajednička svim drevnim
narodima. Drevni Persijanci (koji su bili među najstarijim emigrantima iz Severne Indije) smatrali su da
je Sveta Reč HOM bremenita misterioznom silom i mislili su da je sa njenim izgo-varanjem nastao svet.
U Indiji je bilo zabranjeno izgovaranje reči Aum ili Om, Sveto Ime Jednog Božanstva, iskazanog u Brami,
Višni i Šivi.

Ta praznoverna mišljenja u vezi s delovanjem Reči i zabranom njenog izgovaranja, nisu mo-gla da
sačinjavaju ni jedan deo čiste prvobitne religije, kao ni ezoteričnu doktrinu koju je prenosio Mojsije i
čije je celovito znanje bilo ograničeno samo na Inicirane; osim ako je sve bilo samo jedan ingeniozan
izum za sakrivanje nekog drugog imena ili istine, a tumačenje i značenje o tome preneto samo nekolicini
izabranih. Ako jeste tako, opšte shvatanje Reči izniklo je u misli naroda (kao i druge greške i legende kod
svih drevnih naroda), iz prvobitne istine simbola i alegorija, pogrešno tumače-nih. I, uvek se događalo da

su alegorije koje je trebalo da budu točkovi prenosa istine mudrih, bile greške, ili su gajile greške, jer su
bukvalno prihvatane.

Pre nego što su izmišljene masoretske tačke (što se desilo nakon početka hriščanske ere), iz-govaranje

reči na hebrejskom jeziku nije moglo biti poznato iz slova kojima su one bile napisane. Stoga, bilo je
moguće da se ime Božanstva zaboravi i izgubi. Sigurno je da pravi izgovor nije ono što je predstavljeno
sa rečju Jehova; i zato to nije pravo ime Božanstva, ni Neizreciva Reč.

Drevni simboli i alegorije uvek su imali dvostruko značenje, a ponekad i više od dva, jedno koje je
služilo kao omot za drugo. Tako je izgovaranje reči bilo simbol, taj izgovor i sama reč po sebi su nestali,
pa je znanje o pravoj prirodi i atributima Boga potamnelo u umovima Jevrejskog naroda. To jejedna
interpretacija - istinita, ali ne prava i ne apsolutna.

Rečeno je, figurativno, da su ljudi zaboravili ime Boga, kada su izgubili to znanje i obožavali paganska
božanstva, palili im tamjan na oltarima i predavali Moloku svoju decu kroz vatru.