Page 180 - Albert Pike - Moral i Dogma
P. 180
gde god želimo i mi gazimo po čudima. Morski pesak, buseni na polju, vodom isprani kamen u brdima,
grube mase stena na koje stalno nailazimo, u svim pravcima su s rukopisom koji je stariji i daleko
značajniji i uzvišeniji od svih drevnih ruševina i svih porušenih i zapaljenih gradova, koje su ostavile
starije generacije na zemlji; jer, to je rukopis Svemoćnog.
Veliki posao u životu Masona je da čita knjige tih učenja i da shvati da život nije mukotrpan fizički rad,
več osluškivanje svetilišta. Stara mitologija je samo list u toj knjizi. Ona je naselila svet duhovnim
prirodama, nauka ga olistala i još nam prikazuje istu priču o čudima.
Trebalo bi i nadalje da budemo onoliko srečni koliko smo čisti i pošteni i ništa srečniji od toga koliko
nam naš karakter to dozvoljava. Naš moral, kao i naš mentalni karakter, nije nastao u jed-nom trenutku; on
je navika našeg uma, rezultat mnogih misli i osečanja i truda, povezanih zajedno s mnogim prirodnim i
jakim vezama. Veliki zakon Retribucije ili kazne ili zaslužene kazne, jeste da sva naredna iskustva treba
da budu pod uticajem svih postoječih osečanja; svaki buduči trenutak postojanja mora da odgovora za
svaki sadašnji trenutak; jedan trenutak, posvečen poroku ili izgu-bljen za lično popravljanje, zauvek je
žrtvovan i izgubljen; jednočasovno kašnjenje da se stane na pravi put, vratiče nas daleko unazad u večno
traženje sreče; i na svaki greh, čak i najboljeg čoveka, tako se mora odgovoriti, jer ako nije u skladu s
punim namerama njegovog napuštanja zla, treba da je u skladu s pravilom nepopustljivosti poštenja i
nepristrasnosti.
Zakon kazne pritiska svakog čoveka, bez obzira na to da li on misli o njemu ili ne. On ga proga-nja u svim
tokovima života, ritmom koji nikada ne popušta i ne umara se; korakom koji se ne sapliče niti umara, i
okom koje nikada ne spava. Kad ne bi bilo tako, Božja vladavina ne bi bila objektivna; ne bi postojala
diskriminacija, ni dominacije morala, ne bi bilo svetla za misterije Proviđenja.
Bilo šta da čovek seje, samo to če, i ništa drugo, i da žanje. To što mi radimo, dobro ili zlo, tužno ili
veselo, što radimo danas i što čemo raditi sutra; svaka misao, svaki osećaj, svaka akcija, svaki događaj;
svaki sat koji prođe, svaki trenutak disanja - sve je to doprinos stvaranju karaktera, po kojem će nam se
suditi. Svaka čestica uticaja koja ide ka stvaranju te gomile - našeg karaktera, u tom budućem, strogom
ispitivanju biće prosejana iz mase; i čestica po čestica, iz toka vremena, neće dati potreban doprinos
ukupnoj našoj radosti i mukama. I tako, svaka prazna reč i svaki izgubljeni sat daće svoj odgovor na
suđenju.
Stoga, povedimo računa šta sejemo. Zao izazov dolazi do nas, kao prilika za nepravedno sti-canje koristi,
jedno isprazno zadovoljstvo, bilo u sferi poslovanja ili zadovoljstva ili društva ili usa-mljenosti. Mi ga
iskoristimo i sadimo seme gorčine i tuge. Sutra će ono biti preteće otkriće. Uzrujani i uzbuđeni, mi
skrivamo greh i zakopavamo ga u dubinu neistine i hipokrizije. U grudima, gde ono leži sakriveno u
plodnom tlu srodnih poroka, taj greh ne umire, već uspeva i raste; i jedno po jedno zlo se okuplja oko
prokletog korena, sve dok iz tog jednog semena iskvarenosti ne iskoči u duši sve što je užasno, sa običnim
lažima, pokvarenjaštva ili poroka. Gnušajući se, često padamo, korak po korak, sve niže, ali strašna sila
nas pokreće dalje. I pakao duga, bolesti, sramote ili pokajanja, oku-pljaju svoje senke oko naših koraka
čak i na zemlji, i samo su početak žalosti. Zla dela mogu biti učinjena u samo jednom trenutku, ali savest
nikad ne umire, sećanja nikad ne spavaju, krivica nikad ne može da postane nevinost i pokajanje nikad ne
može da pruži spokojstvo.
Budi oprezan, ti koji si lukavstvom naveden na zlo! Budi oprezan šta ostavljaš za budućnost! Budi
oprezan jer ćeš biti u arhivu večnosti! Ne greši prema svom susedu! Nemoj ga povrediti jer će