Page 179 - Albert Pike - Moral i Dogma

Naravno, postoje brojna zla i niske strasti, mnogo mržnje, prezira i neljubaznosti svuda u sve-tu. Ne
možemo odbijati da vidimo zlo koje postoji u životu. Mi vidimo Boga u svetu. Postoji dobro usred zla.
Ruka milosti vodi bogatstvo u čatrlju bede i tuge. Istina i jednostavnost žive usred mnogih prevara i
lukavstva. Dobro srce postoji ispod lepe odeće, kao i ispod dronjaka.

Ljubav steže ruku ljubavi, uprkos postojanju zavisti i krupnih razlika; poverenje, sažaljenje i simpatija
drže dugu noćnu stražu pored kreveta bolesnog suseda, usred okolnog jada i postojeće

bede. Posvećen čovek ide od grada do grada da leči one koji su podlegli užasnoj zarazi koja ponavlja
svoje periode misterioznog marša. Žene dobrog roda, nežnog vaspitanja, neguju ranjene vojnike u
bolnicama, pre nego što to postane moda. I siromašna izgubljena žena koju Bog voli i sažaljeva, neguje
ranjene vojnike s pažnjom i velikim heroizmom. Masonerija i njeni srodni Redovi uče ljude da vole jedan
drugog, da nahrane gladne, obuku gole, smeste bolesne i sahrane mrtve bez prijatelja. Svuda Bog nalazi i
blagosilja dobar rad, misao sažaljenja i srce koje voli.

Postoji jedan element dobrog u svim legitimnim poslovima ljudi i božanski duh koji diše u svim njihovim
legitimnim aktivnostima. Tlo po kojem oni gaze, jeste sveto tlo. Postoji prirodna religija života koja se
poklapa, bez obzira na to koliko je disonantnih tonova s religijom prirode. Postoje lepota i sjaj u
Čovečanstvu, u čoveku, i one pripadaju, bez obzira na pomešanost razlika, ljubavi prema lepoti krajolika,
ustalasanim brdima i čudesnom sjaju zvezdanog neba.

Ljudi mogu biti puni vrlina, napredovati i biti religiozni u poslu kojim se bave. Upravo zato taj posao
postoji. I sve njihove društvene relacije, prijateljstva, ljubavi i porodične veze napravljene su da budu

svete. One mogu biti religiozne, ne iz neke vrste protesta ili otpora nekolicini zvanja, već zbog
usklađenosti s njihovim pravim duhom. Ta zvanja ne isključuju religiju, već nju zahtevaju, zbog svoje
sopstvene perfekcije. Oni mogu da budu radnici koji su religiozni, bilo u polju ili fabrici; religiozni
doktori, pravnici, vajari, pesnici, slikari i muzičari. Oni mogu biti religiozni u svim teškim poslovima i u
svim radostima života. Njihov život može biti religija; široka zemlja je njihov oltar; njihov tamjan istinski
dah života; njihova vatra gori Nebeskom svetlošću.

Za naš siromašan i krhki život vezana je moćna misao koja s prezrenjem odbacuje uzak raspon svih
vidljivih postojanja. Duša uvek teži napolje i traži slobodu. Ona gleda napred kroz uske i rešet-kaste
prozore razuma, ka širokoj neizmerljivoj kreaciji; ona zna da oko nje, i ispod nje, leže
prostrte beskonačne i večne staze.

Sve u nama i van nas mora da podstakne naše umove ka divljenju i čudu. Mi smo misterija koja je
sadržana u misteriji. Veza između uma i materije je misterija; kao i ta predivna telegrafska komunikacija
između mozga i svakog dela tela, moć akcije - voljom. Svaki običan korak je više od priče u zemlji
mašte. Snaga kretanja je isto toliko misterija kao i moć mišljenja. Pamćenje i snovi su nejasan eho mrtvih
sećanja i gotovo su neobjašnjivi. Univerzalna harmonija iskače iz beskrajne složenosti. Pokretačka sila
svakog koraka koji napravimo u svom stanu, delimično doprinosi poret-ku Univerzuma. Mi smo povezani
vezama misli, pa čak i materije i njene sile, s celim bezgraničnim Univerzumom i svim prošlim i budućim
generacijama čoveka.

Najsitniji objekat pred našim očima izaziva naš interes koliko i privreda najudaljenije zvezde. Svaki list i
svaka vlat trave ima u sebi tajne koje nikakvo ljudsko proniranje ne može da dokuči. Nijedan čovek ne
može da objasni principe života. Nijedan čovek ne može da zna kakva je snaga sekrecije. Obe su
neshvatljive misterije. Na šta god stavimo ruku, stavljamo je na zaključana ne-dra misterije. Zakoračimo