Page 258 - Albert Pike - Moral i Dogma
P. 258
ptice gradile svoja gnezda među njegovim granama, u nizu mnogih generacija. I dalje su dolazile i
prolazile godine, i Indijanski lovac je spavao u hladu mladog drveta, Ričard Lavlje Srce se borio u Akri i
Askaloni, a Džonovi smioni Baroni su izborili Veliku Povelju Slobode ; i, mladica je postala drvo koje je
8
i dalje raslo i pružalo svoje velike grane svuda naokolo, i podiglo glavu još više prema Nebu, sa jakim
korenom, i prkosilo je olujama koje su urlale i jurcale kroz njegove grane; i kada je Kolumbo zaorao
svojim kobilicama nepoznatim Zapadnim Atlantikom a Kortez (Španac, osvajač L. Amerike, odgovoran
za uništenje carstva Acteka) i Pizaro (Španac, istraži-vač, porazio i masakrirao Inke u Peruu) okupali krst
u krvi; i Čistunac, Hugenot , Vitez i sledbenik Penna ,
9
10
uočio zaklon i mesto za odmor van okeana, Veliki Hrast je i dalje stajao, duboko usađen, ponosan, visoko
dominirajući nad celom šumom, nehajan za sve vekove koji su projurili nakon divljeg Indijanca koji
je ukopao žir u šumi - jako i zdravo staro drvo, sa širokim krugom senke velike površine, bilo je pogodno
za gradnju broda da ponese gromove topova Velike Revolucije širom sveta. Pa ipak, da je neko sedeo i
stalno posmatrao, od trenutka kada je krhki izdanak krenuo na svoj put prema svetlu, sve dok orlovi nisu
sagra-dili svoja gnezda na njemu, on nikada ne bi video drvo ili da izdanak raste.
Mnogo vekova ranije, pre nego što su Haldejski Pastiri posmatrali zvezde ili kada je Shufu (vero-vatno je
slovna greška, na arapskom Khufu - je faraon 4. dinastije) gradio Piramide, mogao je neko da plovi na
jedrenjaku sa 74 topa tamo gde su sada hiljade ostrva, prelepi ukrasi površine Indijskog okeana, i gde
merači dibine ne mogu da dosegnu do morskog dna. Ali, ispod ovih talasa bila su mnoštva ma-jušnih
postojanja, van moći Aritmetike da ih izbroji; svako savršeno živo stvorenje bilo je stvoreno od
Svemoćnog Kreatora i oblikovano od Njega za posao kojim bi trebalo da se bave. I, ona su radila ispod
vode, svako svoj dodeljeni posao, u potpunom neznanju koji im je cilj Bog odredio. Ona su živela i
izumirala, neizbrojiva i gotovo beskonačna u nasleđivanju generacija, svaka je dodavala svoj doprinos u
ovom gigantskom radu koji se odvijao pod Božjom naredbom. Tako je On odredio da se stvori veliki
Kontinent i ostrva; korali, biljke i životinjice i dalje žive i rade, pošto su stvorile stenu koja podupire
dolinu Ohaja.
Bog je izabrao da stvara. Gde je sada čvrsta zemlja, nekada je urlao veliki prvobitni okean. Vekovima i
milenijumima, majušne ljuske bezbrojnih infuzorija i okamenjena tela nagomilanih fosila u njegovim
dubinama, pod ogromnim pritiskom vode, očvrsli su u krečnjak. Uzdizani polako iz dubina Njegovom
rukom, ti kameni grebeni podupiru tlo svih kontinenata, stotinama metara debljine; i mi, na ovim ostacima
bezbroj mrtvih, zidamo grobove i palate, kao što su Egipćani koje zovemo drevnim, zidali svoje
piramide.
Na sva široka jezera i okeane, Veliko Sunce gleda pažljivo i s ljubavlju, a nevidljiva para se stalno diže u
vis, njemu u susret. Ni jedno oko, osim Božjeg, ne posmatra je dok se uzdiže. Tamo, u gornjem sloju
atmosfere, ona se kondenzuje u maglu i skuplja u oblake koji lebde i plivaju u vazduhu. Oni plove sa
svojom strujom, lebde iznad okeana i kotrljaju se u velikim masama oko kamenitih ramena golemih
planina. Dodatno kondenzovani promenom temperature, padaju na žednu zemlju i vlagom prskanju ili
sipaju tešku kišu ili otvaraju svoja nedra u besnom Ekvatoru. Prskanje kiše i olujne kiše prolaze, oblaci
nestaju i svetle zvezde ponovo sijaju na nebu, nad zadovoljnom zemljom. Kišne kapi tonu u zemlju i
skupljaju se u podzemnim rezervoarima, teku podzemnim kanalima i žubore u po-tocima i izvorima; i sa
planina i dolina, srebrnaste niti vode započinju svoj dug put prema okeanu. Ujedinjavanjem, one se
proširuju u potoke i rečice, zatim u reke i na kraju u Nil, Gang, Dunav i Amazon ili Misisipi, kotrljajući
se između svojih obala, moćne veličanstvene i nezadržive, stvaraju ogromne aluvijalne doline koje
postaju žitnice sveta, koje oru hiljade trgovačkih kobilica i služe kao prostrani putevi i kao neprelazne