Page 258 - Albert Pike - Moral i Dogma
P. 258

ptice  gradile  svoja  gnezda  među  njegovim  granama,  u  nizu  mnogih  generacija.  I  dalje  su  dolazile  i
  prolazile godine, i Indijanski lovac je spavao u hladu mladog drveta, Ričard Lavlje Srce se borio u Akri i
  Askaloni, a Džonovi smioni Baroni su izborili Veliku Povelju Slobode ; i, mladica je postala drvo koje je
                                                                                  8
  i dalje raslo i pružalo svoje velike grane svuda naokolo, i podiglo glavu još više prema Nebu, sa jakim
  korenom, i prkosilo je olujama koje su urlale i jurcale kroz njegove grane; i kada je Kolumbo zaorao
  svojim kobilicama nepoznatim Zapadnim Atlantikom a Kortez (Španac, osvajač L. Amerike, odgovoran
  za uništenje carstva Acteka) i Pizaro (Španac, istraži-vač, porazio i masakrirao Inke u Peruu) okupali krst
  u krvi; i Čistunac, Hugenot , Vitez i sledbenik Penna ,
                                9
                                                             10
  uočio zaklon i mesto za odmor van okeana, Veliki Hrast je i dalje stajao, duboko usađen, ponosan, visoko
  dominirajući  nad  celom  šumom,  nehajan  za  sve  vekove  koji  su  projurili  nakon  divljeg  Indijanca  koji
  je ukopao žir u šumi - jako i zdravo staro drvo, sa širokim krugom senke velike površine, bilo je pogodno

  za gradnju broda da ponese gromove topova Velike Revolucije širom sveta. Pa ipak, da je neko sedeo i
  stalno posmatrao, od trenutka kada je krhki izdanak krenuo na svoj put prema svetlu, sve dok orlovi nisu
  sagra-dili svoja gnezda na njemu, on nikada ne bi video drvo ili da izdanak raste.


  Mnogo vekova ranije, pre nego što su Haldejski Pastiri posmatrali zvezde ili kada je Shufu (vero-vatno je
  slovna greška, na arapskom Khufu - je faraon 4. dinastije) gradio Piramide, mogao je neko da plovi na
  jedrenjaku sa 74 topa tamo gde su sada hiljade ostrva, prelepi ukrasi površine Indijskog okeana, i gde
  merači dibine ne mogu da dosegnu do morskog dna. Ali, ispod ovih talasa bila su mnoštva ma-jušnih
  postojanja,  van  moći  Aritmetike  da  ih  izbroji;  svako  savršeno  živo  stvorenje  bilo  je  stvoreno  od
  Svemoćnog Kreatora i oblikovano od Njega za posao kojim bi trebalo da se bave. I, ona su radila ispod
  vode,  svako  svoj  dodeljeni  posao,  u  potpunom  neznanju  koji  im  je  cilj  Bog  odredio.  Ona  su  živela  i
  izumirala, neizbrojiva i gotovo beskonačna u nasleđivanju generacija, svaka je dodavala svoj doprinos u
  ovom gigantskom radu koji se odvijao pod Božjom naredbom. Tako je On odredio da se stvori veliki
  Kontinent i ostrva; korali, biljke i životinjice i dalje žive i rade, pošto su stvorile stenu koja podupire
  dolinu Ohaja.


  Bog je izabrao da stvara. Gde je sada čvrsta zemlja, nekada je urlao veliki prvobitni okean. Vekovima i
  milenijumima,  majušne  ljuske  bezbrojnih  infuzorija  i  okamenjena  tela  nagomilanih  fosila  u  njegovim
  dubinama, pod ogromnim pritiskom vode, očvrsli su u krečnjak. Uzdizani polako iz dubina Njegovom
  rukom, ti kameni grebeni podupiru tlo svih kontinenata, stotinama metara debljine; i mi, na ovim ostacima
  bezbroj  mrtvih,  zidamo  grobove  i  palate,  kao  što  su  Egipćani  koje  zovemo  drevnim,  zidali  svoje
  piramide.


  Na sva široka jezera i okeane, Veliko Sunce gleda pažljivo i s ljubavlju, a nevidljiva para se stalno diže u
  vis, njemu u susret. Ni jedno oko, osim Božjeg, ne posmatra je dok se uzdiže. Tamo, u gornjem sloju
  atmosfere, ona se kondenzuje u maglu i skuplja u oblake koji lebde i plivaju u vazduhu. Oni plove sa
  svojom  strujom,  lebde  iznad  okeana  i  kotrljaju  se  u  velikim  masama  oko  kamenitih  ramena  golemih

  planina.  Dodatno  kondenzovani  promenom  temperature,  padaju  na  žednu  zemlju  i  vlagom  prskanju  ili
  sipaju tešku kišu ili otvaraju svoja nedra u besnom Ekvatoru. Prskanje kiše i olujne kiše prolaze, oblaci
  nestaju  i  svetle  zvezde  ponovo  sijaju  na  nebu,  nad  zadovoljnom  zemljom.  Kišne  kapi  tonu  u  zemlju  i
  skupljaju se u podzemnim rezervoarima, teku podzemnim kanalima i žubore u po-tocima i izvorima; i sa
  planina  i  dolina,  srebrnaste  niti  vode  započinju  svoj  dug  put  prema  okeanu.  Ujedinjavanjem,  one  se
  proširuju u potoke i rečice, zatim u reke i na kraju u Nil, Gang, Dunav i Amazon ili Misisipi, kotrljajući
  se  između  svojih  obala,  moćne  veličanstvene  i  nezadržive,  stvaraju  ogromne  aluvijalne  doline  koje
  postaju žitnice sveta, koje oru hiljade trgovačkih kobilica i služe kao prostrani putevi i kao neprelazne
   253   254   255   256   257   258   259   260   261   262   263