Page 256 - Albert Pike - Moral i Dogma

Solomona, zaboravljeni su i njihove istorije su samo priče. Drevni Orijent je razlupana olupina, izbledela
na obalama Vremena, Vuk i Šakal lutaju između ruševina Tebe i Tira, a krhotine vajarstva drugog Hrama i
palate Vavilona i Ninive iskopane su iz ruševina i odnete u strane zemlje. Tih i miran Red, čiji je Veliki
Majstor bio sin siromašne feničanske udovice, sa Kraljevima Izraela i Tira, nastavio je da raste po
statusu i ugledu, presecajući besne talase vremena i oluje proganjanja. Vreme nije osla-bilo široke
osnove, nije uništilo njegove stubove, nije narušilo lepotu harmoničnih proporcija. Tamo gde su sirovi
varvari, u vreme Solomona, naseljavali negostoljubivu divljinu, u Francuskoj, Engleskoj i u Novom Svetu
koji nije bio poznat Jevrejima ili Gentilima , Red je sagradio novi Hram i učio je milione Iniciranih onim
4
poukama iz mitova, dobroj volji i toleranciji, o zavisnosti od Boga i povere-nju u čoveka, koje je on
naučio kada su Hebreji i Giblemiti radili, rame uz rame, na padinama Libana i Sluga Jehovin i feničanski
Obožavatelji Bela, sedeli sa skromnim zanatlijom u savetu Jerusalima.

Smrt je ta koja vlada. Živi samo slušaju i pokoravaju se. I, ako Duša vidi, nakon smrti, šta se događa na
zemlji i posmatra bogatstvo onih koje voli, tada se njena najveća sreća sastoji u prizoru shvatanja svog
blagotvornog delovanja koje se širi iz jednog perioda u drugi, kao što rečice prera-staju u reke i pomažu
u oblikovanju pojedinaca, porodica, Država i Sveta; i s druge strane, njena najgora kazna je da vidi svoje
zle uticaje koji izazivaju mizeriju i jad i pogađaju ljude još dugo nakon što sve njeno postane prašina, i
kada su joj i ime i pamćenje, zaboravljeni.

Mi ne znamo ko upravlja našim sudbinama među Mrtvima. Cela ljudska rasa je povezana s tim uticajima i
osećanjima koji, u punom smislu, sačinjavaju ljudsku veru. Čovečanstvo je celina, u kojoj je čovek samo
delić. Ono što su drugi ljudi u Prošlosti uradili, rekli i mislili, sačinjava ogromnu gvozdenu mrežu
okolnosti koja utiče i upravlja nama. Mi preuzimamo svoju veru na poverenje. Mi mislimo i verujemo,
kako nam je Stari Gospod Misli naredio; a Razum je bespomoćan pred Autoritetom.

Možemo napraviti ili poništiti pojedinačan ugovor, ali Misli mrtvih Sudija Engleske koji žive (iako je
njihov pepeo hladan već vekovima), stoje između nas i onoga što bismo želeli da uradimo, i oni nam to
potpuno zabranjuju. Mi bismo da uredimo svoju zemlju na određeni način, ali zabrana engleskog
parlamenta, njena izražena Misao kada je prvi ili drugi Edvard vladao, vraća se sa ehom, niz aveniju
vremena, i govori nam da ne treba da koristimo moć za ponašanje po sopstvenoj volji. Mi bismo da
dobijemo određenu prednost nad drugima, a misao starog Rimskog pravnika koji je umro pre Justinijana,
ili tog velikog Rimskog govornika Cicerona, poništava ili čini našu nameru ništavnom. To delo Mojsije
zabranjuje,takođe, i Alfred. Mi bismo prodali svoju zemlju, ali određeni znaci na prolaznom papiru
govore nam da su naši očevi ili davni preci naredili drugačije; i ruka mrtvih koja se pruža iz groba, sa
gestom pretećeg prsta, zabranjuje otuđenje. U grešci i grehu, misli ili želji naše pokojne majke izgovorene
još dok smo bili deca, reči koje su nestale u vazduhu posle smrti i tokom mnogih godina bile

zaboravljene, bljesnu u našem sećanju i sprečavaju nas snagom kojoj se ne možemo odupreti.

Zato, mi slušamo pokojne; i živi bi trebali, kada smo mi umrli, da nas poslušaju i u dobru i u zlu. Misli iz

Prošlosti su Zakoni Sadašnjosti i Budućnosti. Ako efekti onoga što govorimo i radimo ne opstanu posle
našeg života, nevažno je. To, što će živeti posle naše smrti, kao deo velikog tela zakona koje su uveli
preminuli, jedino je delo vredno izvršenja, jedina Misao vredna pomena. Želja da se uradi nešto što je od
koristi svetu, kada do nas, tamo gde čvrsto spavamo u grobu, ni pohvala ni pogrde neće stići,
najplemenitija je želja koju poseduje čovek.

To je ambicija iskrenog i pravog Masona. Znajući za spor proces kojim Božanstvo donosi velike
rezultate, on ne očekuje da žanje ono što je sejao, u svom životnom veku. To je nepromenljiva vera i