Page 271 - Albert Pike - Moral i Dogma

i apostolskoj službi u 112 država na šest kontinenata sveta. Delovali su kroz obrazovanje (osnivali škole,
fakultete, univerzitete i semeništa), intelektualno istraživanje i kulturno uzdizanje. Francis Xavier iz
Lojole je bio osnivač, neposredno nakon što je bio ranjen u borbi i doži-veo preobraćanje. On je sastavio
Spiritual Exercises (Duhovne Vežbe) da bi pomogao drugima da slede učenje Isusa Hrista. Cilj ovog
Reda je bio dvostruk: da se promoviše spasenje i perfekcija pojedinačnih Jezuita i čovečanstva, a borba
protiv Protestantizma je bila glavni zadatak Jezuita sve do polovine XVTT veka, iako to nije bio cilj pri
osnivanju društva. Posle 1814. godine, Društvo se raširilo širom sveta i uveliko uvečalo svoje redove u
odnosu na 1773. 1965 g. ukupno je imalo 36.038 članova i 8.393 člana u SAD. Često, Jezuiti se nazivaju

i Božji Vojnici. Društvo je učestvovalo u Kontra-Reformaciji na primeni odluka Drugog Vatikanskog
Koncila, i uspelo je da ostvari svoj cilj u Kontra-Reformaciji. Inkvizicija je delovala u Francuskoj,
Italiji, Španiji i Portugalu, i bila je posebno aktivna posle Reformacije; ona je kasnije proširena i na
Ameriku. Njena suđenja su bila tajna, pod mukama i kaznama koje su bile od globe, preko bičevanja i
zatvora, do smrtnih kazni -spaljivanjem. Tokom delovanja Španske Inkvizicije, sve do njenog ukidanja
1834. g. suđeno je oko 60.000 slučajeva. Rimska Inkvizicija je uspostavljena 1542. radi borbe protiv
rastućeg Protestantizma. Inkvizicija, ili Sveta Služba (preimenovana je u Svetu Kongregaciju za Doktrine
vere u 1965. g.), se još uvek bavi svešteničkom disciplinom. Izvor: Encyclopedia of Religion, Sec. Ed.;
Lindsay Jones, Ed. Chief; Macmillan, Thompson-Gele; 2005; str. 4367 i 4842-4843.

16

Pierre Terrail, de Bayard (1473-1524) je bio francuski vojnik, opšte poznat Chevalier de Bayard.
Potomak je plemićke porodice iz koje su mnogi članovi poginuli u bitkama tokom dva veka. Vekovima
nakon svoje smrti, poznat je kao vitez bez straha i mane. On sam je veoma voleo ime koje su mu dali
njegovi savremenici zbog njegove veselosti i dobrote, le bon chevalier, ili Dobri Vitez. Bayard je bio
heroj slavne bitke trinaest francuskih vitezova protiv istog broja nemačkih, i zbog svoje ogromne energije
i srčanosti. Jednom prilikom on je sam odbranio most Garigliano protiv 200 Španaca, podvig koji mu je
doneo takav renome da je Papa Julius II pokušao da ga pridobije za svoju službu - ali bezuspešno. Godine

1508. on se ponovo istakao u opsadi Đenove od Luja XII, a 1509. godine, Kralj ga je imenovao
Kapetanom konjice i pešadije. Izvor: The Story ofChevalier Bayard, by E. Walford; ed. Sampson Low
and Marston, London, 1868. g, gl. VI-VII, str. 44-67.

- Bertrand du Guesclin (1320-1380) je bio bretanjski Vitez i francuski vojni komandant, tokom
Stogodišnjeg rata. Rat sa Engleskom je obnovljen 1369. godine i Du Guesclin je povratio Poitou i
Saintonge i proterao Engleze u Britaniju, u peri-odu od 1370-1374. Suprotstavio se konfiskaciji Bretanje
Čarlsu V, 1378. g. Vešt taktičar, lojalan i disciplinovan ratnik, Du Guesclin je povratio veći deo
Francuske od Engleza, pre nego što je umro u ekspediciji u Languedoc. Sahranjen je u Saint-Denis, u
grobnici Kralja Francuske. Njegovo srce se čuva u bazilici Saint-Sauveur u Dinan. Igrom sudbine,
porodica du Guesclin je ostala u Francuskoj do Francuske revolucije, kada je jedan deo giljotiniran, a
drugi deo je pobegao u Englesku, gde i dalje živi. Izvor: Bertrand du Guesdin Constable OfFrance His
Life And Times, Enoch Vine Stoddard, A.M, M.D; P. Putnams Sons N.Y.-London, 1897, str. 101-118.

17

Mystagogue je ličnost, sveštenik koji inicira druge u mistična verovanja i mističnu umetnost, razume i
prenosi mistič-na učenja. Obučeni su u crne mantije s kapuljačom i sa znanjima iz starih dana kada se
kora zemlje još nije ohladila. Izvor: Eleusinian Mysteries, Dudley Wright, ed. The Theosophical
Publishing House, Unwin Brothers, Limited, The Gresham Press, London, str. 67-69.

18