Page 276 - Albert Pike - Moral i Dogma
P. 276

c






















  22°, VITEZ KRALJEVSKE SEKIRE ILI PRINC LIBANA

  Naklonost prema velikoj klasi radnika, poštovanje za sam rad i odlučnost da se obavi dobar posao u
  našem  vremenu  i  našoj  generaciji,  to  su  pouke  ovog  Stepena  i  one  su  čisto  masonske.  Masonerija  je
  načinila radnog čoveka i njegove glavne saradnike Herojima svo-jih glavnih legendi, a njega, prijateljom
  Kraljeva. Ova ideja je toliko jednostavna i istinita, koliko je i uzvišena. Od početka do kraja, Masonerija
  je rad. Ona obožava Velikog Arhitektu Univerzuma. Ona pamti izgradnju Hrama. Njeni glavni simboli su
  radni  alati  Masonerije  i  Zanatlija.  Ona  čuva  ime  prvog  radnika  u  bronzi  i  gvožđu  u  jednoj  od  svojih
  lozinki. Kada se Braća susretnu, oni su na radu. Majstor je nadzornik koji daje zanatu posao i daje prave
  instrukcije. Masonerija je apoteoza Rada.







  To su ruke hrabrih, zaboravljenih ljudi koji su napravili ovaj veliki, naseljeni, uređeni svet, svet za nas.
  Sve je to rad i zaboravljeni rad. Pravi osvajači, kreatori i večni vlasnici svake velike i civilizo-vane
  zemlje, svi oni su njene herojske duše, svaka u skladu sa svojim mogućnostima; svi ljudi koji su ikada
  oborili šumsko drvo, isušili močvaru ili osmislili mudar plan i uradili ili rekli istinu ili hrabru stvar, su u
  njemu. Samo pravi rad, urađen s verom je večit, čak poput Svemoćnog Osnivača i Samog Stvoritelja
  Sveta. Svaki rad je uzvišen, lak život nije ni za jednog čoveka, niti za bilo kog Boga. Svemoćni Stvoritelj
  nije kao neko ko je, u prastarim vremenima napravio svoju mašinu Univerzuma, pa seo i od tada gleda
  kako se ona okreće. Vera u Nevidljivog, Po Imenu Neizrecivog, Upravnog


  Božanstva, svuda prisutnog u svemu što mi možemo da vidimo, i rad i patnja, suština je svih i svake vere.


  Život  svih  Bogova  nam  se  predstavlja  kao  Uzvišena  Ozbiljnost  -  Beskonačna  borba  s  Beskonačnim
  radom. Naša najviša religija je nazvana Obožavanje Žalosti. Za Sina Čovekovog nema plemenite krune,
  iznošene, nego je njegova kruna od trnja. Čovekova najviša sudbina nije da bude srečan, da voli prijatne
  stvari i da ih nalazi. Njegova prava nesreča bila bi kada on ne bi mogao da radi i da ispuni svoju sudbinu
   271   272   273   274   275   276   277   278   279   280   281