Page 332 - Albert Pike - Moral i Dogma

20

Dionysus, Dionysos ili Dionysius - Dionis (starogrčki: Aitbvuaoc; ili Aiovuao«;); u grčkoj i rimskoj
mitologiji Trakijski bog plodnosti, vina, predstavlja i božanstvo društvenih i blagotvornih uticaja. Smatra
se promoterom civilizacije, zako-nodavcem i ljubiteljem mira, kao i glavnim božanstvom poljoprivrede i
pozorišta. Nimfa Nysa ga je odnegovala i stvorila besmrtnim, po naređenju Hermesa. Dionis je imao
neobično rođenje koje je stvorilo probleme u njegovom boravku u Panteonu Olimpa. Njegova majka je
bila smrtna žena, otac Zevs. Zevsova žena Hera, ljubomorna i sujetna Boginja je sa-znala za ovo još u
doba trudnoče Semele. Pojavivši se kao stara dadilja, Hera se sprijateljila sa Semelom, koja joj se
poverila. Hera se pravila da u to ne veruje i usadila je seme sumnje u glavu Semele u vezi sa Zevsom.
Zainteresovana, Semela je tražila od Zevsa da joj se pokaže kao Bog. Iako je Zevs nju molio da to ne

traži, ona je insistirala i on se složio. Međutim, smrtni umiru čim vide boga. Zevs je spasao fetus Dionisa,
unevši ga u svoje bedro. Uskoro se Dionis rodio. Po ovoj verziji Dionis je rođen od dve majke (Semele i
Zevsa) pre svog rođenja, pa odatle potiče epitet dimetor (dve majke) ili dvaput rođen. Izvor: Greek and
Roman Mythology A to Z, Ihird Edition 2009,1992 by Kathleen N. Daly, str. 46.

21

U Grčkoj mitologiji Iacchus (ili Iacchos, IakchosjrldK^oc; je epitet Dionosusa, koji je posebno povezan
sa Misterijama u Eleuzisu gde je on smatran za sina Zevsa i Demetre. Iacchus je bio Nosilac baklje u
procesiji u Eleuzisu, i ponekad je smatran za glasnika božanskog deteta Bogova, koji je rođen u
podzemlju, a ponekad kao obično dete. Iacchus je nazivana zvezda koja donosi svetlost u našim noćnim
obredima, povezujuči se sa Siriusom i Sothis. Izvor: Essay on the Mysteries of Eleusis; M. Ouvaroff;
London; 1817; str. 92.

22

Adytum je latiniziran oblik grčkog ‘<x6utov: ne ulazi u unutrašnjost svetilišta u drevnim hramovima,
gde je pristup bio zabranjen svima osim činećim sveštenicima. Najčuveniji aditum u Grčkoj je bio u
Hramu Apolona u Delfima. Izvor: Merriam Webster Dictionary, el. izdanje.

23

Axiochus (grčki: A^io^oc;) je Sokratov dijalog koji se pripisuje Platonu, ali se, takođe, smatra da on
nije autor. Rad po-tiče iz Helenističke ere I vek p.n.e. Najverovatnije je da je autor bio Platonista, ili
moguće Neopitagorejac. Njegov oblik čini deo literature utehe koja je bila popularna u Helenističkoj i
Rimskoj eri, ali je neobičan jer se obraćanje u njemu usmerava na nekoga ko je na samrti pre nego na
nekog ko je izgubio nekoga ko mu je drag. U dijalogu Axiochus je na samrti, i hvata ga strah od daljeg
toka, bez obzira na to što je blisko upoznat sa argumentima koji su ga upućivali na prezir prema strahu
od smrti. Sokrat je pored njegove postelje, teši ga sa mnogim učenjima da bi mu pomogao da ispusti dušu

i da blagosilja smrt jer će duša biti slobodna da ode na bolje mesto. Izvor: New General Biographical
Dictionary; Hugh James Rose; London; 1857; vol. I.; str. 126-128.

24

U Grčkoj mitologiji Ixion (l£uov) je bio kralj Lapitsa, i njegovo ime znači Vatreni (Peritihoos). Odbio
je da plati otkup za devojku (ženu), ubio je svog tasta... i pošto je postao omražen, živeo je kao odmetnik,
svi su ga izbegavali. Kao ubica svog tasta postao je prvi čovek koji je kriv za ubistvo rođaka u grčkoj
mitologiji. Samo po ovoj osnovi sledila mu je naj-strašnija kazna. Pokušavao je da se udvara Heri,
supruzi Zevsa, koji ga je zbog toga teško kaznio. Bio je izbačen sa Olimpa, i raskomadan gromom Zevsa.