Page 327 - Albert Pike - Moral i Dogma

silom, aktivnom i pasivnom, koji je podeljen između svetlosti i mraka, koji je pokretala živa i inte-
ligentna Sila, kojim su upravljali Duhovi ili Anđeli koji vladaju njegovim različitim delovima, i čija
su priroda i karakter daleko uzvišeniji, ili niži, u meri sa posedovanjem večeg ili manjeg dela tamne
mate-rije - u taj svet se spušta duša, emanacija večne vatre, prognana iz sjajnog regiona iznad sveta. Ona
ulazi u tu mračnu materiju (u kojoj su neprijateljski Principi, svaki podržavan svojim vojnicima Duhova,
u stalnom sukobu), da se potčini jednoj ili više organizacija u telu koje je njen zatvor, sve dok se
konačno ne vrati na mesto svog porekla, svoje izvorno mesto, iz koga je tokom ovog života bila u
izgnanstvu.

Ali, preostala je jedna stvar - predstaviti njen povratak, kroz konstelacije i planetarne sfere, ka njenom
izvorišnom domu. Nebeska vatra, kažu filosofi, duša sveta i vatre, jedan univerzalni princip koji kruži
gore iznad Neba, u regionu beskonačno čistom i u potpunosti svetlom, sama po sebi čista, jednostavna i

nepomešana, iznad sveta je po svoj posebnoj svetlini. Ako se i jedan njen deo (recimo, ljudska duša)
spusti, duša to radi protiv svoje prirode, podstaknuta nerazumnom željom intelekta, podmuklom ljubavlju
za materijom koja je prouzrokovala da se ona spusti, da sazna šta se događa ovde dole, gde su dobro i zlo
u sukobu. Duša, jednostavna supstanca, kada nije povezana s materi-jom, zrak ili čestica Božanske Vatre,
čiji je dom na Nebu, uvek se okreće prema tom izvorištu, dok je sjedinjena s telom i bori se da se vrati.

Podučavajući ovo, Misterije su težile da podsete čoveka na njegovo božansko poreklo i da mu ukažu na
načine za povratak tamo. Velika nauka stvorena i dobijena u Misterijama, predstavljala je znanje o
ljudskom Ja, o plemenitosti njegovog porekla, veličini njegove sudbine i nadmoćnosti nad životinjama
koje nikad ne mogu da steknu to znanje, a na koje je on ličio tako dugo, kao da nije shvatao, tokom svog
postojanja, snagu i dubinu vlastite prirode.

Radom i patnjom, vrlinom i pobožnošću i dobrim delima, duši je omogućeno da se, konačno, oslobodi od
tela i uzdigne stazom Mlečnog Puta, kroz kapiju Jarca i kroz sedam sfera, do mesta odakle se ona, nakon
mnogo postepenih i naizmeničnih krugova i opčinjenosti, spustila. I, tako je teorija o sferama i o znacima
i inteligencijama koje vladaju tamo, uz ceo sistem astronomije, bila povezana s tom dušom i njenom
sudbinom; tako je podučavala u Misterijama, u kojima su razvijeni veliki principi fizike i metafizike kao i
o poreklu duše, njenom stanju ovde dole, njenom mestu i njenoj budućoj sudbini.

Grci su postavili datum uspostavljanja Eleuzijskih Misterija na 1423. godinu p.n.e, tokom vlada-vine
Erechtheusa u Atini. Prema nekim piscima, njih je institucionalizovala sama Cera; a prema drugima,
41
Monarh koji ih je doneo iz Egipta, gde je, prema Diodorusu sa Sicilije, on bio rođen. Jedno drugo
predanje kaže da ih je Orfej uveo u Grčku zajedno sa Dionizijevim ceremonijama, tako što je kopirao
Misterije Ozirisa, a prve su kopirane iz Izidinih.

Izidine Misterije nisu obožavane samo u Atini i tamo doživele metamorfozu u Cerine. Beotičani su
obožavali Velike ili Kabiri Cerine, na skrovitim mestima u svetom šumarku, u koje niko, osim Iniciranih,
nije mogao da uđe; i ceremonije su tamo slavljene i sveta predanja njihovih Misterija su bila povezana sa
onim Kabiri na Samotraki.

I, u Argosu, Fokidi, Arkadiji, Ahaji, Meseni, Korintu i mnogim drugim delovima Grčke, Misterije su
izvođene i svuda su otkrivale svoje Egipatsko poreklo i svuda su sadržavale i ponav-ljale svoje opšte
elemente; ali one u Eleuzisu, na Atici, objašnjava nam Pausanius, još od najranijeg vremena Grci su
smatrali superiornijim u odnosu na sve druge, kao što su bili Bogovi u odnosu na obične Heroje.

Slične ovome bile su Misterije Bona Dea, Dobra Boginja, čije ime, kažu Ciceron i Plutarh, nije smeo