Page 334 - Albert Pike - Moral i Dogma

stvaranja novog života; često se izjednačuje sa Erosom i Mitrom i naslikano je kao hermafroditsko
božanstvo koje izlazi iz kosmičkog jajeta, obavijenog zmijom. Bio je vladar svih bogova. Izvor:
Routledge Dictionary of Gods and Goddesses, M. Lurker, 2004. g. str.152.

30

U grčkoj mitologiji Curetes (KouprjTeO je legendarni narod, kojeg pominje još Homer, koji je
učestvovao u sporu oko Kaledonijskog Vepra. Strabo pominje da su Curetes imali različita mesta porekla
i identitet (n.pr. Acarnanianci, Aetolianci, sa Krita, ili iz Euboeae). Međutim, on je rasvetlio identitet
Curetesa i smatrao ih je isključivo kao Aetoliance. Dionysius iz Halicarnassusa njih pominje pod starim
imenom Aetolianci. Postoji još jedno tumačenje, naime, koje nije povezano sa prethodnima, da su bili
čuvari Rehea. Izvor: Encyclopedia Britannica, XI e.; 1911; Vol. VII; str. 637.

31

Athenagorus, Grčki: A0r|vcry6pac; 6 AGrjvaloc;; (133-190), filosof, Otac Crkve i protivnik Nikejskog
Hrišćanstva, apo-logeta, autor Odbrana Hrišćana, i Uskrsnuće Tela. Njegovo ime znači Atinjanin, i sebe
je predstavljao kao Atinjanin, Filosof i Hrišćanin; družio se sa svim filosofima svog vremena. Vrlo često

koristi Platonove stavove da bi potvrdio svoje. Postoje određeni dokazi da je bio Platonista pre svojeg
prelaska u Hrišćanstvo. Prema onome što on ističe u vezi Boga, Logosa i Božanskog razuma, on
očigledno meša dogme Paganizma sa doktrinama Hrišćanstva. Izvor: Classical Dictionary: of Principal
names ofGreeks and Romans; N.Y. Harper & Bro; 1841; str 226.

32

Johannes Meursius (van Meurs) (1579-1639), bio je holandski intelektualac i antikvar. Doktorirao je
Pravo u Orlensu. Predavao je grčki i latinski jezik i bio profesor Istorije. Napisao veći broj dela iz
oblasti istorije, klasike i rasprava o jezicima. Izvor: Encyclopedia Britannica, XI ed; Vol XVIII; 1911; str.
315.

33

Firmicus, Maternus Julius, latinski pisac, živeo u vreme Konstantina Velikog i njegovih
naslednika.Godine 346. na-pisao je rad pod naslovom De erroribus profanarum religionum koji je
posvetio Constatniusu i Constansi, sinu i ćerki Konstantina, koji još postoji. U prvom delu knjige (Gl. 1-
17) on napada lažne ciljeve obožavanja u Orijentalnim kulto-vima; u drugom delu (Gl. 18-29) razmatra
brojeve, formule i obrede koji su povezani sa misterijama. Izvor: Encyclopedia Britannica, XI Ed.; 1911.;
Vol X; str. 423.

34

Kalends (caldens) je naziv koji su Rimljani dali za prvi dan narednog meseca, koji je trebalo da bude
dan mladog meseca. Kako su Kalendsi bili uvek prvi dan u mesecu, dva druga dana su Ide i Nones, koji
nisu bili uvek isti dan u mesecu. Kalends je bio u mladom mesecu, Ide u punom mesecu i Nones je padao
između ova dva. Najduži period meseca, oko dve nedelje, padao je između punog meseca i početka
narednog meseca. Bio je to dan za obračun i isplate rata dužnika za kredit. Danas bi ti bilo: tri dana nakon
Kaldensa bio bi 4. u mesecu. Da bi se utvrdio Kaldens u tekućem mesecu potrebno je izračunati koliko je

dana ostalo u tekućem mesecu, i dodati na taj broj 2. Na primer, 22. april je deseti kalends u maju, jer je
preostalo 8 dana iz aprila, na koje se dodaje još dva, i zbir je 10. Izvor: Ciclopedia: Or, an JJniversal
Dictionary ofArts and Sciences; E. Chambers; London; 1728; Vol. I; str. 173.