Page 328 - Albert Pike - Moral i Dogma

niko da zna; one su slavljene u Rimu, od samog nastanka tog grada. Te Misterije su izvodile samo žene,
čiju je tajnost bezbožnički prekršio Klodius. One su održavane u Kalendsu u maju i, prema Plutarhu, veči
deo ceremonijala je uveliko podsečao na Misterije Bakoa.

Misterije Venere i Adonisa pripadale su, uglavnom, Siriji i Fenikiji, odakle su prenete u Grčku i na
Siciliju. Venera ili Astarte je bila Veliko Žensko Božanstvo Feničana, kao što su Herkules, Melkarth ili
Adonis, bili njihovi Glavni Bogovi. Adoni, nazivan na Grčkom Adonis, bio je ljubavnik Venere, usmrčen
ranom u bedro (ranio ga je divlji vepar u hajci, lovu), a cvet, nazvan anemone, iznikao je iz njegove krvi.
Venera je preuzela telo i dobila od Jupitera blagoslov da njen ljubavnik provodi s njom šest meseci svake
godine, a drugih šest meseci da bude u Senkama s Proserpinom. To je alegorični prikaz alternativnog
mesta Sunca u dve hemisfere. U tim Misterijama njegova smrt je predstavljana i oplakivana, a po
završetku oplakivanja, objavljivani su njegovo uskrsnuče i uzdi-zanje na Nebo.

Jezekilje govori o praznicima Adonisa pod imenom Thammuza, Asirskog Božanstva, koga sva-ke godine
žene oplakuju, sedeči pred vratima svojih kuča. Ove Misterije, kao i ostale, održavale su se Proleće, u
Proletnom Ekvinociju, kada je Adonis vraćen u život. U to vreme, kada su one institu-cionalizovane,

Sunce (Adon, Gospod, ili Glavni) je bilo u Znaku Bika, prebivalištu Venere. On je bio predstavljen s
rogovima, a himne Orfeja, u njegovu čast, pominjale su ga kao Boga sa dva roga, kao što je Argos Bako
bio predstavljen s kopitima bika.

Plutarh navodi da su Adonis i Bako smatrani za jedno te isto Božanstvo i da je to mišljenje za-snovano na
velikoj sličnosti između Misterija za ta dva Boga.

Misterije Bakoa su bile poznate kao Sabajske, Orfičke i Dionizijeve Misterije. One dosežu u najstarija
vremena kod Grka i neki su ih pripisivali samom Bakou, a drugi, Orfeju. Sličnost u cere-monijalu između
opservacija uspostavljenih u čast Ozirisa u Egiptu i onih u čast Bakoa u Grčkoj, mitološka tradicija dva
Boga i simboli koriščeni na proslavama za oba, dovoljno potvrđuju njihov identitet. Ni ime Bako, ni reč
orgije nisu koriščene u njegovim svetkovinama, niti su svete reči, korišćene u njegovim Misterijama, bile
Grčke, već su bile stranog porekla. Bako je bio Orijentalno Božanstvo, obožavano na Istoku i njegove
orgije su slavljene tamo mnogo pre nego što ih je Grčka prihvatila. U najstarijim vremenima on je bio
obožavan u Indiji, Arabiji i Baktriji.

Bako je poštovan u Grčkoj s javnim proslavama i u jednostavnim i u komplikovanim Misterijama,
drugačijim po ceremonijalu na raznim mestima, što je bilo prirodno, jer je njegovo obožavanje dospelo u
Grčku iz raznih krajeva sveta i u različitim periodima. Oni koji su slavili kom-plikovane Misterije, bili su
neupućeni u mnoge reči koje su korišćene, kao i u mnoge simbole koje su oni poštovali. U Sabajskim
praznicima, na primer (potiče od Saba-Zevs, jedno orijentalno ime njihovog Božanstva), reči Evoi, Saboi
koje su korišćene, nisu bile Grčke. I zmija od zlata je bacana na grudi Iniciranih, kao aluzija na priču da
je Jupiter, u obliku zmije, imao vezu s Proserpinom i dobio s njom Bakoa, bika; otuda potiče enigmatska
izreka, ponavljana Iniciranima, da je bik oplodio zma-ja ili zmiju i da je zmija, za uzvrat, oplodila bika
koji je postao Bako. To je, u stvari značilo da Bik (Taurus, koji je tada otvarao Proletni Ekvinocij, i
Sunce koje je bilo u tom Znaku, figurativno pred-stavljeno sa samim Znakom, Bako je bio Dionizije,
Saba-Zevs, Oziris i dr.) i Zmija, drugo sazvežđe, zauzimaju relativnu poziciju na Nebu, i kada se jedno

uzdiže, drugo se spušta i, obratno.

1

Platonov Phaedo (OcuSurv) ili Platon o Duši je peti dijalog o poslednjim trenucima Sokrata koji sadrži i