Page 335 - Albert Pike - Moral i Dogma
P. 335

35

     Ephod je jedan od osam ritualnih delova odela koje su nosili Izraelićani a kasnije jevrejski visoki
  sveštenici  u  jevrejskom  hramu  u  Jerusalimu.  Mada  se  ponekad  prevodi  i  kao  kecelja  ephod  je  bio
  najsličniji suknji sa dve naramenice za koje je bila prive-zana zlatna grudna pločica i opasač da se veže
  spreda. Visoki sveštenici su nosili plavu odeću, tuniku i pantalone ispod ephoda i pretpostavljalo se da je
  odeća  bila  razdvojena  spreda,  da  se  omogući  lakše  kretanje.  Izvor:  Oxford  English  Dictionary,  El.
  Izdanje.


  36

     Cherub, u Jevrejskoj, Hrišćanskoj i Islamskoj literaturi je krilato nebesko biće sa ljudskim, životinjskim
  ili  ptičijim  karakteristikama,  koje  je  nosilac  trona  božanstva.  Lik  je  preuzet  iz  drevne  Bliskoistočne
  mitologije  i  ikonografije,  gde  ova  nebeska  bića  opslužuju  važne  liturgije  u  hijerarhiji  anđela.

  Najverovatnije je da pojam potiče od Akadianskog keribu, ili kjribu (od glagola karebu, značenja moliti
  se, ili blagosiljati). U Judaizmu, Cherub (ZTHD, kherubim), u Starom Zavetu, opis Heruvima naglašava
  njihovu natprirodnu pokretljivost i njihovu kultnu ulogu kao nosilaca trona Boga. U Hrišćanstvu, heruvimi
  su rangirani kao najviši red anđela i kao nebeski pomoćnici Boga, koji ga poštuju. U Islamu su poznati
  kao


  karjbiyjn> heruvimi koji stalno poštuju Boga ponavljaju Slava Alahu i borave u miru u oblasti neba koje
  je nedostupno napadu đavola ili zla. Izvor: Britannica: Encyclopedia Of World Religions, izdanje 2006,
  str. 197.

  37


  Martianus Minneus Felix Capella, bio je prozni pisac, pisao je na latinskom, u Kasnoj Antici, jedan od
  najranijih  po-kretača  sedam  slobodnih  umetnosti,  i  postavio  je  osnove  ranog  srednjevekovnog
  obrazovanja. Živeo je i radio, kao pravnik, u Kartagini. Izvor: Encyclopedia Britannica, El. Ed. 2006.

  38


  Caduceus, (Tna grčkom KrjpuKeio štap glastiika) je štap koji je nosio Hermes u Grčkoj mitologiji. On je
  štap dobio od Apola u zamenu za liru. Štap je imao magične moči nad živim i nad mrtvima. Isti štap su
  nosili glasnici Iris i Here. To je kratak štap prvobitno prekriven sa dva izdanka maslinovih grančica, a
  kasnije je udvojen sa dve zmije, i ponekad na vrhu ima krila. Kod Rimljana je često prikazivan da se nosi
  u levoj ruci Merkura, glasnika bogova, kao i od vodiča mrtvih, koji je bio i zaštitnik trgovaca, pastira,
  kockara, lažova i lopova. Izvor: Encydopedia Britannica, XI edition, 1911. g; str. 932.


  39

  Basilisk  ili  Bazilisk.  Čuveni  reptil,  zmija  ili  aždaja,  takođe  nazivan  cockatrice  (dvonožna  aždaja  sa
  glavom petla), na-vodno se zmija ispilila iz malog deformisanog kokošijeg jajeta; drevni pisci su iznosili
  da je njegovo šištanje teralo sve ostale zmije, i da su njegov dah, pa čak i sam pogled bili smrtonosni.
  [Tako  je  nazvan,  kaže  Plinije,  Stariji,  zbog  pege,  koja  je  ličila  na  krunu,  na  njegovoj  glavi;
  srednjevekovni pisci su mu dodali ’krestu i dijademu’.]. Izvor: Oxford English Dictionary; El. Ed.


  40

  Palinoda je oda u kojoj pesnik odustaje od nekog osećanja ili stava koji je iznet u nekoj ranijoj. Reč je
  nastala od grčke reči palin opet i ode pesma; latinski ekvivalent je recantata. Prva palinoda je u pesmi
   330   331   332   333   334   335   336   337   338   339   340