Page 338 - Albert Pike - Moral i Dogma

objašnjenja mnogih simbola i amblema koji su ih okruživali, oni su bili otpušteni uz varavarske reči Koy£
(konx) i Opna^, (ompax) iskvarene reči iz Sanskrita, Kansha Aom Pakscha, što znači, cilj naših želja,
Bog, Tišina, ili Obožavanje Božanstva u Tišini.

Među korišćenim simbolima, bio je štap Bakoa kojim je on jednom, govorilo se, udario o tle i on se
pretvorio u zmiju; i sledeći put, on je udario po vodi dve reke, Orontes i Hydaspes, voda se povukla i on
je prešao na drugu stranu suvih nogu. Voda je dobijana, tokom ceremonije, udaranjem štapa po kamenu.
Bakoisti su krunisali njihove glave sa zmijama, nosili ih u vazama i korpama, i pri Eupr|aic;, ili
pronalaženju tela Ozirisa, jedna živa zmija ubacivana je u aspirantova nedra.

Misterije Atisa u Frigiji i Misterije Sibile, njegove ljubavnice, kao i njihovo obožavanje, veo-ma su
ličile Misterijama Adonisa i Bakoa, Ozirisa i Izide. Njihovo Azijsko poreklo je univerzalno prihvaćeno i,
sa velikom verovatnoćom, preuzeto je iz Frigije koja se od davnih vremena sporila sa Egiptom oko
vlasništva. Oni su, više od svih naroda, mešali alegorije sa svojim religioznim oboža-vanjem i bili veliki
pronalazači priča; i njihova sveta predanja za Sibilu i Atisa, za koje su svi tvrdili da su Frigijski Bogovi,
bila su veoma drugačija. U svemu, kako saznajemo od Juliusa Firmikusa, oni su predstavljeni alegorijom

pojava prirode i nizovima fizičkih činjenica, pod velom predivne istorije.

Njihovi praznici su slavljeni u ekvinociju. Započinjali su žalošću, oplakivanjem, jecanjem i tuž-nim
uzdasima za smrt Atisa i završavali su se radošću pri njegovom povratku u život.

Nećemo ovde razmatrati različite verzije legendi Atis i Sibele, date od Julius Firmikusa, Diodorusa,
Arnobiusa , Lactantiusa , Serviusa , Svetog Avgustina i Pausaniasa. Dovoljno je da kažemo suštinu:
4
3
2
Sibila, Frigijska Princeza koja je izumela muzičke instrumente i igru, bila je zalju-bljena u mladić Atisa;
on je, možda, u napadu besa, osakatio sebe (ili ga je ona osakatila u njenom napadu ljubomore) i on je
umro nakon toga, i kao Adonis, vraćen u život. To je ta feničanska mašta kao i za Boga-Sunca, samo
izražena na drugačiji način, u drugačijem obliku i s drugačijim imenima.

Sibila je obožavana u Siriji, pod imenom Rhea. Lucian kaže da je Lidijski Atis tamo usposta-vio njeno
5 6
obožavanje i sagradio joj hram. Ime Rhea se, takođe, pominje u drevnim kosmogonija-ma ° Feničana od
6
3
Sanchoniathona. To je bio Lidijski Atis, kaže Lucian, koji je posle sakaćenja, prvo osnovao Misterije
Rhea i prenosio ih Frigijcima, Lidijcima i ljudima Samotrake da ih slave. Rhea je, poput Sibile,
predstavljena kako je vuku lavovi, a ona nosi bubanj i krunisana je cvećem. Prema Varu, Sibila je
predstavljala zemlju. Ona je preuzela karakteristike od Minerve, Venere, Meseca, Dijane, Nemesis i
7
Furije; bila je obučena u drago kamenje i njen Visoki Sveštenik je nosio odeću purpurne boje i tijaru od
zlata.

Velike Praznik Sirijskih Boginja, kao Majke Bogova u Rimu, proslavljan je u Proletnom Ekvinociju.
Upravo u tom ekvinociju, slavljene su Misterije Atisa i u njima je Iniciranima prenošeno da očekuju
nagradu u budućem životu. Opisano im je Atisovo bekstvo od Sibilinog ljubomornog besa, njegovo
skrovište u pećini u planinama i samoosakaćenje u trenutku delirijuma, u kojem na-stupa njegov sveštenik
koji ga oponaša. Slavljenje Atisovih patnji održavalo se tri dana; u prvom se prolazilo kroz žalost sa
suzama, nakon čega je dolazilo bučno radovanjeu kojem je, kaže Macrobius, Sunce obožavano pod
Atisovim imenom. Ceremonije su bile alegorijske i samo su se neke od njih, prema Imperatoru Julijanu,
mogle objasniti, ali većina je ostala sakrivena i prekrivena velom miste-rije. Upravo taj simbol je
nadživeo njihova objašnjenja ikao što su mnogi radili u Masoneriji, nezna-njem i naglošću zamenili su ih
novim.