Page 353 - Albert Pike - Moral i Dogma

Uvidevši da je godišnji početak narastanja Nila uvek bio praćen pojavom prelepe Zvezde koja je u tom
periodu pokazivala sebe u pravcu izvora te reke i činilo se da upozorava muškarce da budu oprezni i da
se ne iznenade poplavom, Etiopljani su to ponašanje Zvezde uporedili s ponašanjem Životinje koja
lajanjem upozorava na opasnost i, nazvali su je Pas (Sirius).

Kako je i astronomija počela da se proučava u sve većoj meri, zamišljeni likovi praćeni su širom Neba i
dodeljivane su im različite Zvezde. Glavne među njima bile su one koje su ležale na pravcu ko-jim je
Sunce putovalo, dok se penjalo prema Severu i silazilo prema Jugu, i koje su ležale u okvirima granica i
pružale se na podjednakoj distanci na svaku stranu linije jednakih noći i dana. Ovaj pojas, krivudajući
kao zmija, nazvan je Zodijak i podeljen je na dvanaest znakova.

U Proletnoj ravnodnevici, 2455 godina pre naše Ere, Sunce je ulazilo u znaku sazvežđa Taurus, ili Bika;
prošavši kroz njega, ono je započinjalo, u Zimskom solsticiju, da se uspinje prema Severu, kroz znak
Vodolije, Ribe i Ariesa; i pri ulasku u prvi, ono se nalazilo na najnižoj tački svog puta prema Jugu.

Od Bika, ili Taurusa, ono prolazi kroz Blizance i Raka i dolazi do Lava, kada dolazi na stanicu na svom
putu Severnije. Tada, kroz Lava, Devicu i Vagu, ono ulazi u Scorpio u Jesenjem ekvinociju, i nastavlja
prema jugu kroz Scorpio, Strelca (Sagittarius) i Jarca (Capricornus) prema Aquariusu, stanicama
njegovog puta prema Jugu.

Putanja kojom ono putuje kroz ove znakove postaje Ekliptika, a ona kojom prolazi kroz dva ekvinocija,
Ekvator.

Oni nisu znali ništa o nepromenljivim zakonima prirode; i kad god je Sunce, sve više, započi-njalo svoje
približavanje prema Jugu, oni su se, sve manje, bojali da će ono nastaviti dalje i postepeno nestati
zauvek, ostavljajući zemlju da njom vladaju večni mrak, oluje i zima.

Potom su se radovali kada je Sunce započinjalo ponovno uspinjanje, posle Zimskog solsticija, boreći se
protiv zlih uticaja Vodolije i Ribe, i sa dobrodošlicom je sačekano u Jagnjetu (Aries). I, kada je u
Proletnom ekvinociju ušlo u Bika, bili su još srećniji i sigurniji da će im dani ponovo biti duži od noći,
da je došla sezona sejanja i da slede Leto i žetva.

I tugovali su kada, poale Jesenje ravnodnevnice, zli uticaji otrovnog Škorpiona i osvetoljubivog Strelca i
prljavog i zlom obeleženog Jarca, povuku Sunce na dole, prema Zimskom solsticiju.

Govorili su da je ono tada ubijeno i da je otišlo u carstvo tame. Ostajući tu tri dana, ponovo se uzdizalo i
opet uspinjalo severnije na nebu, da nadoknadi zemlji za tamu i mrak Zime (koja usko-ro postaje
simbolika za greh, zlo i patnju), kao što su Proleće, Leto i Jesen postali simboli sreće i besmrtnosti.

Ubrzo, oni personifikuju Sunce i obožavaju ga pod imenom Oziris i pretvaraju legendu o njego-vom
spuštanju među Zimske Znake, u priču o njegovoj smrti, njegovom padu u podzemne regione i njegovom
uskrsnuću.

Mesec postaje Izida, žena Ozirisa; a Zima, kao i pustinja ili okeani u kojima Sunce nestaje, po-staje
Tifon, Duh ili Princip Zla koji ratuje protiv Ozirisa i ubija ga.

Putanjom Sunca kroz dvanaest znakova, nastaje legenda o dvanaest radnih zadataka Herkulesa i
inkarnacija Višne i Bude. Otuda i legenda o ubistvu Khuruma (ili Hirama), predstavnika Sunca, od strane