Page 350 - Albert Pike - Moral i Dogma
P. 350

celog njegovog života i na smrti upućivali na sud Velikom Sudiji. Ovi Duhovi su mediji komunikacije
  između  čoveka  i  Bogova,  a  duša  je  uvek  u  njihovoj  blizini.  Ta  doktrina  je  predavana  u  Proročištima
  Zoroastera i ovi Duhovi su bili Inteligencije koje su boravile na planetama.


  Tajna nauka i misteriozni simboli inicijacije bili su povezani sa Nebom, Sferama i Sazvežđima. Tu vezu
  mora  izučavati  svako  ko  razume  drevnu  misao,  kako  bi  bio  u  stanju  da  protumači  alegorije  i  istraži
  značenja simbola, iz kojih su se stari mudraci trudili da izvedu ideje koje su ih mučile, da bi mogli, makar
  nedovoljno i nepotpuno, da ih izraze rečima koje su samo slike onih stvari koje se mogu shvatiti i koje su
  u carstvu čula.


  Mi nismo u mogućnosti da potpuno poštujemo osećaje kojima su drevni cenili Nebeska tela niti ideje koje
  su njihovim zapažanjima o Nebu davale podstrek, jer ne možemo da se stavimo u njihov položaj, gledamo
  na zvezde njihovim očima u mladosti sveta, niti da se lišimo znanja koja čak i najobičniji među nama ima
  - da cenimo Zvezde i Planete i ceo Univerzum Sunca i Svetova, kao beživotnu mašinu i skup besmislenih
  orbita, koje nas zadivljuju samo po veličini, kao časovnik ili neki planetarujum. Mi se čudimo i zapanjeni
  smo Moćima i Mudrošću (većini ljudi se to čini samo kao Beskonačna Oštroumnost) Stvoritelja; oni su se

  divili tom Radu, oni su ga obogatili Životom i Silom i misterioznim Moćima i moćnim Uticajima.

  Memfis, u Egiptu, bio je na geografskoj širini 29 5” severno i geografskoj dužini 30° i 18’ istočno, a
  Teba, u Gornjem Egiptu na širini 25  45’ severno i dužini 32  i 43' istočno. Vavilon je bio na širini 32° 30’
                                                                      0
                                           0
  severno i dužini 44° 23 istočno: dok je Saba, drevna Sabajska prestonica, bila na oko 15° širine severno.

  Kroz  Egipat  protiče  velika  reka  Nil,  nadolazi  iznad  Etiopije,  njen  izvor  je  u  potpuno  nepozna-zom

  regionu, u staništu vreline i vatre, i njen pravac je od juga prema severu. Poplave Nila su for-mirale
  aluvijalna zemljišta u Gornjem i Donjem Egiptu, koje su nastavile da se podižu sve više i da đubre tlo
  svojim  naslagama.  U  početku,  kao  u  svim  novo  formiranim  zemljama,  ti  aluvijalni  nanosi  (koji  su
  nastajali svake godine i uvek u istom godišnjem periodu), bili su nesreće, sve dok odvodima, branama,
  isušivanjem i veštačkim jezerima za navodnjavanje, poplave nisu postale blagoslov i na koje se čekalo sa
  radošću (mada su nekada dočekivane sa užasom). Na naslagama, preostalim od Svete Reke, čim bi se ona
  povukla u svoje obale, muškarci su sadili semena; i bogata zemlja i sjajno sunce davali su im obilne
  žetve.


  Vavilon je ležao na Eufratu koji protiče sa jugoistoka prema severozapadu. On je bio blagoslov, kao i sve
  reke na Orijentu zbog neplodne zemlje kroz koje teku; ali njihove brze i neizvesne poplave, donosile su i
  užas i nesreću.


  Za drevne koji još nisu izumeli astrološke instrumente i koji su gledali Nebo očima dece, ova zemlja je
  bila ravna površina nepoznatih granica. O njenim granicama postojala su teoretisanja, ali ne i znanje.
  Njene neravne površine bile su površine neregularnosti. Da je to, u stvari, bio globus i da je bilo nečeg
  živog ispod njene površine ili na šta se ona oslanja, oni nisu imali pojma. Svakih dvadeset četiri časa
  sunce  je  izlazilo  iznad  istočnog  oboda  sveta  i  putovalo  preko  neba,  preko  zemlje,  uvek  prema  Jugu,
  ponekad bliže a ponekad dalje od tačke iznad glave; i tonulo je na zapadnom obo-du zemlje. Sa njim je
  dolazilo svetlo i posle njega sledio je mrak.


  I svakih dvadesetčetiri časa pojavljivalo se drugo telo na Nebu, koje putuje nebom, koje je bilo vidljivo,
  uglavnom  noću,  ali  ponekad  čak  i  kad  sunce  sija,  koje  liči  kao  da  prati  sunce  na  većoj  ili  manjoj
  razdaljini; ponekad srpasto i zatim rastuće prema punoj orbiti, koje odašilje srebrnu svetlost; i ponekad
  više a ponekad manje Severnije od tačke iznad glave, u istim granicama sa Suncem.
   345   346   347   348   349   350   351   352   353   354   355