Page 350 - Albert Pike - Moral i Dogma

celog njegovog života i na smrti upućivali na sud Velikom Sudiji. Ovi Duhovi su mediji komunikacije
između čoveka i Bogova, a duša je uvek u njihovoj blizini. Ta doktrina je predavana u Proročištima
Zoroastera i ovi Duhovi su bili Inteligencije koje su boravile na planetama.

Tajna nauka i misteriozni simboli inicijacije bili su povezani sa Nebom, Sferama i Sazvežđima. Tu vezu
mora izučavati svako ko razume drevnu misao, kako bi bio u stanju da protumači alegorije i istraži
značenja simbola, iz kojih su se stari mudraci trudili da izvedu ideje koje su ih mučile, da bi mogli, makar
nedovoljno i nepotpuno, da ih izraze rečima koje su samo slike onih stvari koje se mogu shvatiti i koje su
u carstvu čula.

Mi nismo u mogućnosti da potpuno poštujemo osećaje kojima su drevni cenili Nebeska tela niti ideje koje
su njihovim zapažanjima o Nebu davale podstrek, jer ne možemo da se stavimo u njihov položaj, gledamo
na zvezde njihovim očima u mladosti sveta, niti da se lišimo znanja koja čak i najobičniji među nama ima
- da cenimo Zvezde i Planete i ceo Univerzum Sunca i Svetova, kao beživotnu mašinu i skup besmislenih
orbita, koje nas zadivljuju samo po veličini, kao časovnik ili neki planetarujum. Mi se čudimo i zapanjeni
smo Moćima i Mudrošću (većini ljudi se to čini samo kao Beskonačna Oštroumnost) Stvoritelja; oni su se

divili tom Radu, oni su ga obogatili Životom i Silom i misterioznim Moćima i moćnim Uticajima.

Memfis, u Egiptu, bio je na geografskoj širini 29 5” severno i geografskoj dužini 30° i 18’ istočno, a
Teba, u Gornjem Egiptu na širini 25 45’ severno i dužini 32 i 43' istočno. Vavilon je bio na širini 32° 30’
0
0
severno i dužini 44° 23 istočno: dok je Saba, drevna Sabajska prestonica, bila na oko 15° širine severno.

Kroz Egipat protiče velika reka Nil, nadolazi iznad Etiopije, njen izvor je u potpuno nepozna-zom

regionu, u staništu vreline i vatre, i njen pravac je od juga prema severu. Poplave Nila su for-mirale
aluvijalna zemljišta u Gornjem i Donjem Egiptu, koje su nastavile da se podižu sve više i da đubre tlo
svojim naslagama. U početku, kao u svim novo formiranim zemljama, ti aluvijalni nanosi (koji su
nastajali svake godine i uvek u istom godišnjem periodu), bili su nesreće, sve dok odvodima, branama,
isušivanjem i veštačkim jezerima za navodnjavanje, poplave nisu postale blagoslov i na koje se čekalo sa
radošću (mada su nekada dočekivane sa užasom). Na naslagama, preostalim od Svete Reke, čim bi se ona
povukla u svoje obale, muškarci su sadili semena; i bogata zemlja i sjajno sunce davali su im obilne
žetve.

Vavilon je ležao na Eufratu koji protiče sa jugoistoka prema severozapadu. On je bio blagoslov, kao i sve
reke na Orijentu zbog neplodne zemlje kroz koje teku; ali njihove brze i neizvesne poplave, donosile su i
užas i nesreću.

Za drevne koji još nisu izumeli astrološke instrumente i koji su gledali Nebo očima dece, ova zemlja je
bila ravna površina nepoznatih granica. O njenim granicama postojala su teoretisanja, ali ne i znanje.
Njene neravne površine bile su površine neregularnosti. Da je to, u stvari, bio globus i da je bilo nečeg
živog ispod njene površine ili na šta se ona oslanja, oni nisu imali pojma. Svakih dvadeset četiri časa
sunce je izlazilo iznad istočnog oboda sveta i putovalo preko neba, preko zemlje, uvek prema Jugu,
ponekad bliže a ponekad dalje od tačke iznad glave; i tonulo je na zapadnom obo-du zemlje. Sa njim je
dolazilo svetlo i posle njega sledio je mrak.

I svakih dvadesetčetiri časa pojavljivalo se drugo telo na Nebu, koje putuje nebom, koje je bilo vidljivo,
uglavnom noću, ali ponekad čak i kad sunce sija, koje liči kao da prati sunce na većoj ili manjoj
razdaljini; ponekad srpasto i zatim rastuće prema punoj orbiti, koje odašilje srebrnu svetlost; i ponekad
više a ponekad manje Severnije od tačke iznad glave, u istim granicama sa Suncem.