Page 360 - Albert Pike - Moral i Dogma
P. 360
iznad vidljivog neba.
Haldejci, Kanaanci i Sirijci, među kojima je živeo Avram, radili su isto. Kanaanci su posvetili konje i
kola Suncu. Stanovnici Emesa u Fenikiji obožavali su ga pod imenom Elagabalus; i Sunce, kao i
Herkules, bilo je veliko Božanstvo kod Tiraca. Sirijci su obožavali, sa strahom i užasom,
Zvezde sazvežđa Ribe i posvećivali im slike i prikaze u svojim hramovima. Sunce, kao Adonis, bilo je
obožavano u Biblosu i oko planina Libana. Postojao je veličanstven Hram Sunca u Palmiri koji su
porušili vojnici Aureliana, a on ga je obnovio i ponovo posvetio. Pleiades, pod imenom Succoth-Beneth,
obožavali su Vavilonski kolonisti koji su naselili zemlju Samarićana. Saturn, pod imenom Remphan, bio
je obožavan među Koptima. Planeta Jupiter je obožavana kao Bel ili Baal; Mars kao Malec, Melech, ili
Molok; Venera kao Ashtarot ili Astrarte i Merkur kao Nebo, među Sirijcima, Asircima i Kanaancima.
Sanchoniathon kaže da su najraniji Feničani obožavali Sunce koje su smatrali jedinim Gospodarom Neba
i poštovali ga pod imenom Beel-Samin, što znači Kralj Neba. Oni su podiza-li stubove elementima, vatri
i vazduhu ili vetru i obožavali ih; i Sabaizam ili obožavanje Zvezda, cvetao je svuda u Vaviloniji. Arapi,
uvek pod vedrim nebom, obožavali su Sunce, Mesec i Zvezde. Abulfaragius (Sirijski i Arapski pisac;
1226 -1286.) nas tako obaveštava da svako od dvanaest Arapskih Plemena preuzima po jednu Zvezdu kao
svog zaštitnika. Pleme Hamyar je posvećeno Suncu, Pleme Cennah Mesecu, Pleme Misa je bilo pod
zaštitom prelepe zvezde u Biku Aldebaran, Pleme Tai pod Canopusom, Pleme Kais, pod Siriusom,
Plemena Lachamus i Odamus, pod Jupiterom, Pleme Asad, pod Merkurom itd.
Saraceni, u vreme Heracliusa , obožavali su Veneru koju su zvali Cabar, ili Velika; i oni su se zaklinjali
47
Suncem, Mesecom i Zvezdama. Shahristan, jedan Arapski pisac, kaže da su Arapi i Indusi, pre njegovog
vremena, imali hramove posvećene sedam Planeta. Abulfaragius kaže da su sedam velikih prvobitnih
naroda (od kojih potiču svi ostali) - Persijanci, Haldejci, Grci, Egipćani, Turci, Indijci i Kinezi, svi bili
Sabaisti i obožavali Zvezde. I poput Haldejaca, svi su se molili, okre-ćući se prema Severnom polu, tri
puta dnevno, pri izlasku, u podne i pri zalasku Sunca, klanjajući se tri puta pred Suncem. Oni su prizivali
Zvezde i Inteligencije koje ih naseljavaju, nudili im žrtve i nazvali fiksne zvezde i planete, bogovima.
Filo kaže da su Haldejci smatrali zvezde kao suverene gospodare poretka sveta i nisu tražili, izvan
vidljivih uzroka, nikakvo nevidljivo i inteligentno biće. Smatrali su Prirodu za veliko božanstvo koje je
pokazivalo moć kroz svoju aktivnost Sunca, Meseca, Planeta i Fiksnih Zvezda, u neprekidnom nizu
revolucija godišnjih doba i kao zajedničku aktivnost neba i Zemlje. Veliki praznik Sabajaca je bio kada je
Sunce dospelo u proletnu ravnod-nevicu; imali su još pet praznika, kada je pet manjih planeta ulazilo u
znak u kojem su one imale svoje uzdizanje.
Diodorus Siculus nam kaže da su Egipćani razlikovali dva velika Božanstva, primarno i večno, Sunce i
Mesec, za koje su mislili da upravljaju svetom i iz kojih sve prima svoju hranu i rast, kao i da je od njih
zavisio sav veliki posao nastajanja i savršenstvo svih efekata koji nastaju u prirodi. Mi znamo da su dva
velika Božanstva Egipta bili Oziris i Izida, najveći predstavnici prirode; prema drugima, to su Sunce i
Mesec, a prema nekima, Nebo i Zemlja ili aktivni i pasivni princip stvaranja.
Od Porfirija saznajemo da su Charemon, obrazovani sveštenik Egipta i mnogi drugi ljudi od znanja u tom
narodu, govorili da Egipćani priznaju za bogove zvezde koje sačinjavaju Zodijak i sve ono što, svojim
izlaskom ili zalaskom, označava njegove podele; zatim potpodele znakova na dekane, horoskop i zvezde
koje su ih predvodile i koje su nazivali Moćnim Gospodarima Neba. Uvažavajući Sunce kao Velikog
Boga, Arhitektu i Vladara Sveta, oni nisu objasnili samo priču o Oziris i Izidi, već generalno sve svoje
svete legende o zvezdama, njihovom pojavljivanju i nestanku, po njihovom uzdizanju, po njihovim fazama