Page 367 - Albert Pike - Moral i Dogma
P. 367
pobeđeni - naizmenično, upravo podseća na ono što je prošlo nad zemljom delovanjem Sunca i njegovog
puta, od jedne do naredne Dugodnevice. Lunarna revolucija predstavljala je isti period svetlosti i mraka,
kao i godina, i bila je predmet zdrave religijske mašte. Iznad Meseca, kaže Plinije, sve je čisto i
ispunjeno večnom svetlošću. Tu se završava kupasti vrh senke koju projektuje zemlja, i koja stvara noć; tu
prestaje boravište noći i mraka; do njega se prostire vazduh; ali, tu ulazimo u čistu supstancu.
Egipćani su pripisali Mesecu demijurg, ili kreativnu snagu Ozirisa koji je ujedinio sebe sa njim u uzroku,
kada mu je Sunce prenelo principe generisanja koje je on, kasnije, rasejao u vazduhu i po svim drugim
elementima. Persijanci su smatrali da je Mesec bremenit sa Nebeskim Bikom, prvim znakom uzroka. U
svim vremenima, Mesec je smatran kao neko ko ima veliki uticaj na vegetaciju i rođenje i rast životinja;
to verovanje postoji široko i sada; i taj uticaj je smatran misterioznim i ne-objašnjivim. Nisu samo
astrolozi, već su i Prirodnjaci poput Plinija, Filosofi kao Plutarh i Ciceron, Teolozi poput Egipatskih
Sveštenika i Metafizičari poput Proclusa, verovali u ove lunarne uticaje.
Egipćani su, kaže Diodorus Siculus , usvojili dva velika boga, Sunce i Mesec, ili Ozirisa i Izidu, koji
56
vladaju svetom i upravljaju njegovom administracijom i deljenjem godišnjih doba... Takva je priroda ova
dva velika Božanstva - da prenose aktivnu silu oplođenja kojom se stvaraju generacije bića; Sunce,
toplotom i duhovnim principom formira dah vetrova, a Mesec, kroz vlažnost i suvoću; i oba, sa silom
vazduha koja im je zajednička. Ovim blagotvornim uticajem sve se rađa, raste i živi. Zbog toga se to
ogromno telo, u kojem postoji priroda, održava zajedničkim silama Sunca i Meseca i njihovih pet
kvaliteta, principa duhovnosti, vatre, suvoće, vlage i vazduha.
Pet osnovnih moći, elementi ili kvaliteti elemenata, sjedinjeni su sa Suncem i Mesecom u Indijskoj
teologiji: vazduh, duh, vatra, voda i zemlja; istih pet elemenata imali su i Kinezi. Feničani, poput
Egipćana, smatrali su Sunce, Mesec i Zvezde za sam uzrok stvaranja i uništavanja, ovde dole.
Mesec, poput Sunca, stalno je menjao stazu kojom je prelazio Nebo, krećući se tamo-amo izme-đu gornje
i donje granice Zodijaka; njegova različita mesta, faze i aspekti i njegov odnos sa Suncem i sazvežđima,
bio je plodan izvor mitoloških priča.
Sve planete su imale svoje, kako su ih astrolozi nazivali, kuće u Zodijaku. Kuća Sunca je bila Lav, a
Meseca Rak. Ostale planete su imale dva znaka: Merkur je imao Blizance i Devicu, Venera - Bika i Vagu,
Mars - Ovna i Škorpiju, Jupiter - Ribu i Strelca i Saturn - Jarca i Vodoliju. Iz te podele zna-kova nastali
su i brojni mitološki simboli i priče, i mnoge su nastale po mestima egzaltacije planeta. Dijana iz Efesa
(Ephesus, u kojem je njen Hram i jedno je od sedam svetskih čuda), Mesec, imala je sliku raka na svojim
grudima, jer je u tom znaku Mesec bio u domicilu; i lavovi su nosili tron Rogatog, Egipatskog Apolona,
personifikovano Sunce, iz istog razloga. Egipćani su posvetili bikasti oblik ska-rabeja Mesecu, jer je on
imao svoje mesto egzaltacije u Biku; i iz istih razloga je Merkur predstavljao Izidu sa šlemom, po obliku,
na glavu bika.
U daljoj podeli Zodijaka svaki znak je deljen na još tri dela, po io° svaki, nazvanim Dekani (Decan).
Tako je u celom Zodijaku bilo 36 delova, među kojima su sedam planeta dobile nove znake. Svaka
planeta je imala isti broj Dekana, osim prve koja je, pošto je otvarala i zatvarala seriju planeta pet puta
za redom, neizostavno morala da ima jedan Dekan više. Ta potpodela je izmišljena tek pošto je Ovan
otvorio Proletnju Ravnodnevicu; i shodno tome, Mars je (pošto ima kuću u Ovnu), otvarao i zatvarao
seriju Dekana. Planete su sledile jedna drugu, neprekidno pet puta, u sledećem poretku: Mars, Sunce,
Venera, Merkur, Mesec, Saturn, Jupiter, Mars itd, tako da je svaki znak bio pripisan za tri planete, i svaka
je zauzimala po 10 stepeni. Dekanima je bio dodeljen Bog, ili Duhovi, ukupno njih 36, od kojih je jedan,