Page 366 - Albert Pike - Moral i Dogma
P. 366

najavljuje  ulazak  Sunca  u  Taurusu,  kada  Nosilac-Zmije,  Jason,  izlazi  uveče,  i,  zajedno  s  Dioskuri-
  Blizancima, smatra se njihovim bratom. I, Orion, sin Neptuna i najmoćniji kontrolor uzburkanog okeana,
  najavljujući mirno ili uzburkano more, uzdiže se posle Taurusa, radujući se nastupajućoj novoj godini.


  Letnji solsticij nije bio ništa manje važna tačka na Sunčanoj putanji od Proletnjeg ekvinocija, posebno za
  Egipćane  kojima  ona  nije  samo  označavala  kraj,  ili  trenutak  produženja  trajanja  dana  i  dominacije
  svetlosti i maksimuma elevacije Sunca, već i godišnje ponavljanje fenomena, tako obič-nog za Egipat -
  rast Nila koji uvek (prateći Sunce na njegovoj putanji) kao da raste i opada kako dan postaje duži ili
  kraći, i koji je bio najniži u Zimskom solsticiju i najviši u Letnjem. Činilo se da Sunce upravlja njegovim
  narastanjem; i vreme njegovog dolaska u Dugodnevičku tačku, kada do-lazi do prvog rasta Nila, Egipćani
  su izabrali za početak godine koju su zvali Godina Boga i Period Sothiaca ili period Sothis, Zvezde Psa
  koja, izlazeći ujutro, određuje taj period, tako važan za ljude Egipta. Ova godina je zvana sunčana ili

  solarna godina i Kanikularna godina; i ona se sastojala od 365 dana, bez ostatka; tako da je na kraju četiri
  godine, ili 3 puta 365 dana, što je ukupno 1460 dana, bilo potrebno da se doda još jedan dan kako bi se
  završila revolucija Sunca. Da bi to ispravili, neki Narodi su svake četiri godine, kao što mi radimo sada,
  sastavljali godinu od 366 dana. Ali, Egipćani su više voleli da ništa ne dodaju godini od 365 dana, koja
  je na kraju 120 godina, ili 30 puta 4 godine, bila kraća 30 dana ili za ceo mesec; što će reći, trebao im je
  dodatan  mesec  da  bi  se  izvršilo  120  re-volucija  Sunca,  tačno  onoliko  koliko  ih  je  bilo  izbrojano.
  Naravno, započinjanje 121 godine se ne bi poklapalo s Letnjom dugodnevicom, već bi njoj prethodila
  jedan mesec; tako da, kada Sunce stigne u tačku Dugodnevice (gde ono s početka zalazi i gde se mora
  vratiti), da bi se u stvarnosti napravilo 120 godina, ili 120 kompletnih revolucija, prvi mesec bi se tada, u
  121 godini, već završio.


  Kada  bi  se  početak  nove  godine  vraćao  za  30  dana  svakih  120  godina,  ovo  započinjanje  godine
  nastavljalo bi da se smanjuje i, na kraju 12 puta 120 godina, ili 1460 godina, vratilo bi se na dugodne-
  vičku  tačku  početka  tog  perioda.  Tada  bi  Sunce  napravilo  samo  1459  revolucija,  mada  bi  ih  bilo
  1460 izbrojanih; i da bi se nadoknadila godina, bilo bi potrebno dodati još jednu godinu. Tako, Sunce
  ne  bi  napravilo  1460  revolucija  sve  do  kraja  1461  godine  od  po  365  dana  -  svaka  revolucija,  u
  stvarnosti, ne bi bila tačno 365 dana, već 365 dana i M.


  Ovaj period od 1461 godine, kada svaka godina ima po 365 dana, vraća započinjanje Solarne go-dine na
  Dugodnevičku tačku, pri izlasku Sirijusa, nakon potpunih 1460 Solarnih revolucija, nazvan je u Egiptu
  period Sothiac, tačka odlaska koja je bila u Letnjoj dugodnevici, prvo zauzeta od Lava a zatim od Raka,
  pod čijim znakom je Sirijus koji otvara taj period. Porfirije je govorio da je u ovom Dugodnevičkom
  Novom Mesecu, propraćenom izlaskom Seta ili Zvezde Psa, početak godine bio fiksan i da su u njoj
  stvorene sve stvari, takoreći, bio je to prirodan sat sveta.


  Nije Sirijus sam određivao period podizanja Nila. Vodolija, njena urna i mlaz koji je isticao iz nje, u
  opoziciji  znaku  Letnje  Dugodnevice  u  kojem  je  bilo  Sunce,  započinjala  je  uveče  nastupanje  Noći  i

  primala je pun Mesec u svoju urnu. Iznad nje i s njom, dizalo se stopalo Pegasusa (Pegaz); on je udario
  njime  tamo  gde  voda  izlazi,  a  koju  piju  Muze.  Znalo  se  da  su  oni,  Lav  i  Pas  -  najavljivači  i  da
  prouzrokuju poplave i stoga su bili obožavani. Dok je Sunce prolazilo kroz Lava, voda je duplirala nivo i
  sveti izvori su lili mlazove kroz glave lavova. Hidra, izlazeći između Sirijusa i Lava, proširila se na tri
  znaka.  Njena  glava  se  uzdizala  sa  Rakom,  a  rep  sa  stopalima  Device  i  početkom  Vage;  i  poplave  su
  trajale dok je Sunce prolazilo celom njenom dužinom.


  Naizmenična borba svetlosti i mraka za poziciju lunarnog diska, gde je svaki od njih bio pobed-nik i
   361   362   363   364   365   366   367   368   369   370   371