Page 417 - Albert Pike - Moral i Dogma

Kada baklja Dadoukosa sja, Nebo i Božanstvo se prikazuju pred mojim očima! Ja sam iniciran i postao
sam sveti! To je bio pravi cilj inicijacije - biti sveti i Videti tj. imati pravu i vernu sliku Božanstva,
znanje Koje je bilo Svetlost u Misterijama. Iniciranima na Samotraki je bilo obećano da će oni biti čisti i
pravi. Klemens kaže da su krštenjem iluminirane duše odvedene do čiste svetlosti sa kojim se ne meša
mrak, niti išta materijalno. Inicirani postaje Epopt i nazivan je Seer (vidovnjak, prorok). Zivela,
Novorođena Svetlosti! uzvikivali su Inicirani u Misterijama Bakoa.

Takvim su se smatrali potpuni efekti inicijacije. One su osvetljavale dušu zrakom Božanstva i postale su
joj, takoreći, oko kojim (prema Pitagorejcima) ona razmišlja o oblasti Istine. Svojim mi-stičnim
apstrakcijama, ona se uzdizala iznad tela, čije je delovanje vremenom poništavala, da bi po-novo bila
svoja i sebe potpuno okupirala sa Božanstvom i načinom kako da počne da liči na Njega.

Sužavanjem oblasti čula i strasti nad dušom, i njenim oslobađanjem od tela i od jadnog robova-nja njemu,
stalnim upražnjavanjem svih vrlina, praktičnih i kontemplativnih, naša drevna Braća su nastojala da se
prilagode za povratak u nedra Božanstva. Neka naši ciljevi, kao Masona, ne padnu is-pod nivoa njihovih.
Mi koristimo simbole koje su i oni koristili; i, predajemo iste velike, glavne dok-trine koje su oni

podučavali, o postojanju jednog inteligentnog Boga, i o besmrtnosti duše čoveka.

Ako nam se detalji njihove doktrine o duši, čine da su na ivici apsurdnosti, uporedimo ih sa opštim
znanjem iz naših dana i - zaćutimo! Ako nam se čini da su oni smatrali simbol, u nekim slučaje-vima, kao

simbolizovanu stvar, i obožavali znak kao da je on po sebi samo Božanstvo, razmislimo koliko su
nedovoljne naše vlastite ideje o Božanstvu, i kako mi obožavamo te ideje i slike oblikovane i skrojene u
našoj svesti, a ne samo Božanstvo: i, ako smo spremni da se nasmejemo važnosti koju su oni davali
osvećenju i postu, zastanimo i preispitajmo se - da li ista nemoć ljudske prirode postoji i danas, koja
uslovljava da obredi i ceremonije budu smatrane za stvarno efikasne u spasenju duše.

I, zapamtimo, zauvek, reči jednog starog pisca kojima zaključujemo ove pouke: Zadovoljstvo je stajati na
obali i videti brodove kako se Ijuljaju na moru; zadovoljstvo je stajati na prozoru zamka i gledati bitku i
događanja ispod njega; ali ni jedno zadovoljstvo nije uporedivo sa stajanjem na tlu nadmoćne Istine
(brdo, na komeje vazduh uvek čist i miran, za ovu potrebu nije nam neophodno) i videti greške i lutanja,
magle i bes dole u dolini; tako da ovaj prizor uvek bude uz sažaljenje, a ne sa naduvenošću ili ohološću.
Sigurnoje da Nebo iznad Zemljegura Ijudsku misao prema dobročinstvu, ka osloncu u Proviđenje i Da se
okrenemo ka polovima istine.

^------ .