Page 420 - Albert Pike - Moral i Dogma

stvore različiti ukusi za svaku voćku, drugačiji miris ne samo za svaku voćku, već i za svaki njihov cvet.

Da li je još problem odakle dolaze misao i volja i opažanje i svi fenomeni uma, ili odakle dolaze boja,
miris, ukus voća i cvet?

I, gle! U svakoj voćki su nove semenke, svaka darovana istom čudnovatom snagom da se re-produkuje -
svako s istom čudnovatom snagom upakovanom u njemu da se ponovo razvije. Sile koje su živele tri
hiljade godina u zrnu žita nađenom u zavojima Egipatske mumije, sile o kojima obrazovani, nauka i
mudrost ne znaju ništa više od onoga što znamo o prirodi i zakonima delovanja Boga. Šta mi možemo da
znamo o prirodi i kako možemo da razumemo moći i načine delovanja ljudske duše kada su veliko lišće,
biserno beli cvet i zlatna voćka pomorandže - čuda potpuno van našeg razumevanja?

Mi samo skrivamo svoje neznanje u oblacima reči. Reči su prečesto samo kombinacija zvukova bez
ikakvog sadržaja i značenja. Šta je centrifugalna sila? Tendencija da se ide u određenom smeru! Koja
eksterna sila tada stvara tu tendenciju?

Koja sila pokreće magnetnu iglu prema severu? Koja sila pokreće mišiće koji podižu ruku, kada volja
određuje da ona treba da se pokrene? Kada nastaje sama volja? Da li je to spontani - prvi uzrok ili je to
posledica? Ovo su takođe čuda, neobjašnjiva kao što je stvaranje ili postojanje i samoposto-janje Boga.

Ko će da nam objasniti strast, zlovolju, bes, pamćenje i dopadljivost malog kanarskog carića? A ko svest
o identitetu i snu psa? Moć razuma slona? Čudesne instinkte, strasti, vladu i javnu politiku i načine
prenošenja misli mrava i pčele?

Ko nam je omogućio da razumemo, sa svim ovim naučenim rečima, kako toplota dolazi do nas sa Sunca i
svetlost s udaljenih Zvezda, koja je krenula na svoj put prema zemlji odnekle, u vreme kada su Haldejci
započeli gradnju Vavilonske Kule? Ili, kako slika ili prikaz nekog predmeta dolazi i fiksira se u dužici
oka i kada je tamo, kako to čisto ništa, nesuštastvena slika, postaje pretvorena u čudnovatu stvar koju mi
nazivamo Vid? Ili, kako talasi u atmosferi, udarajući po timpanu uha -tanušni, nevidljivi talasi, stvaraju
podjednako čudnovatu pojavu Sluha i postaju urlanje tornada, udarci groma, moćan glas okeana, cvrčanje
zrikavca, nežni, slatki opažaji izvanrednih drhtaja i varijacija carića i ptice rugalice ili magičnih melodija

Paganinija s instrumenata?

Naša čula su misterije za nas i mi smo misterija sami sebi. Filosofija nas nije naučila ničemu o prirodi
naših oseta ili čula, našem opažanju ili percepciji, našim spoznajama, poreklu naših misli i ideja, već
rečima. Bez napora ili ikakvog nivoa razmišljanja koje nikad ne traje dugo, čovek može da postane

svestan ličnog identiteta u sebi, odvojenog i drugačijeg od svog tela i uma. Mi mučimo sebe u težnji da
steknemo neku ideju o sebi, mučimo sebe do iscrpljenosti. Ko je omogućio da shvatimo da, pri susretu s
drugim telom, slika u oku, talasanje vazduha delujući na uvo, pojedinačne čestice koje ulaze u nozdrve i,
dolazeći u kontakt s nepcima, nastaju osećaji u nervima i iz njih opažaj u umu o životinji ili čoveku?

Šta mi znamo o Supstanci? Čovek čak sumnja da ona postoji. Filosofi nam kažu da našim ču-lima možemo
spoznati samo atribute supstance, obim, čvrstoću, boju i slično, ali ne samu tvar koja postoji, čvrstu, crnu
ili belu. Kako onda možemo da znamo atribute Duše, njene misli i njena opa-žanja, a kamoli samu Dušu
koja opaža i misli.