Page 418 - Albert Pike - Moral i Dogma

5
26“, PRINC MILOSTI, ili TROSTRUKI ŠKOT
Dok ste bili prekriveni mrakom, čuli ste od Slavne Prošlosti ponavljanje njenih drevnih doktrina. Niko
6
nema pravo da prigovori, ako Mason Hrišćanin vidi u Krišni i Sosioschu , Mitri i Ozirisu predskazanje
Božanske Reči koja, prema njegovom verovanju, postaje čovek koji umire na krstu da bi spasio posrnulo
čovečanstvo. Taj ne sme da zameri ako je drugi čuju ponovljenu, kroz Reč voljenih Učenika, koja je bila
na početku s Bogom i koja je bila Bog Koji je sve stvorio, kroz sam Logos Platona i Reč, ili izgovorenu

Misao, ili prvu Emanaciju Svetlosti, ili Savršeni Razum Velikog, Tihog, Vrhovnog, Nestvorenog
Božanstva u kojeg su svi verovali i svi ga obožavali.

Mi ne potcenjujemo važnost nijedne Istine. Mi ne izgovaramo ni reč koju bilo ko, bilo koja vera, može da

smatra nepoštovanjem. Mi ne kažemo Muslimanu da je za njega važno jedino da veruje da postoji samo
jedan Bog, i potpuno je nevažno da li je Muhamed bio Njegov Prorok. Mi ne kažemo Hebreju da je
Mesija kojeg on očekuje bio rođen u Vitlejemu pre skoro dve hiljade godina i da je on jeretik, jer on u to
neće da veruje. Isto tako, mi ne kažemo iskrenom Hrišćaninu da je Isus iz Nazareta bio samo čovek poput
nas i da je Njegova istorija samo lažno oživljavanje jedne stare

legende. Da učinimo išta od toga, izvan je naše nadležnosti. Masonerija iz svih vremena je za sva
vremena; ni iz jedne religije, već u svima ona nalazi svoje velike istine.

Za svakog Masona postoji Bog, Jedan, Vrhovni, Beskonačan u Dobroti, Mudrosti, Promišljenosti, Pravdi
i Čovekoljublju; Kreator koji Uređuje i Štiti sve. Kako, ili preko kojih posrednika On stvara i deluje i
kako On otkriva i pokazuje Sebe, Masonerija ostavlja verama i Religijama da to ispitaju.

Za svakog Masona duša čovekova je besmrtna. Da li ona emanira iz Boga i da li se vraća Njemu, i kakav
je način njenog postojanja posle zemlje, neka svako sudi za sebe. Masonerija nije stvorena da bi to
razrešila.

Svakom Masonu Mudrost ili Inteligencija, Sila ili Snaga i Harmonija ili Sklad i Lepota, su Trojstvo
atributa Boga. U suptilnosti Filosofije, koje se odnose na njih, Masonerija se ne meša, niti odlučuje u
pogledu realnosti pretpostavljenih Postojanja koja su njene Personifikacije, niti da li je Hrišćansko
Trojstvo takva personifikacija ili Stvarnost od najveće važnosti i značaja.

Za svakog Masona Beskrajna Pravda i Dobronamernost Boga daju potpunu sigurnost da će Zlo biti
konačno skinuto s trona, a Bog, Istina i Lepota, vladati, pobediti i biti večni. Ona prenosi kako oseća i zna
da Zlo, Bol i Tuga postoje kao deo mudrog i blagotvornog plana i da deluju pod okom Boga, čiji će
rezultat biti savršenstvo. Da li je postojanje zla pravilno objašnjeno u ovoj ili onoj veri, preko Tifona
Velike Zmije, preko Ahrimana i njegovih Armija Poročnih Duhova, Giganta i Titana koji ratuju protiv
Neba, preko dva postojeća Principa o Dobru i Zlu, preko Sataninog izazova i pada Čoveka, preko Loka i
Zmije Fenris (iz skandinavske mitologije), izvan je domena odlučivanja Masonerije i nije joj potrebno da
istražuje. Nije u njenom Delokrugu da određuje kako konačni trijumf Svetlosti i Istine i Dobra nad
Mrakom i Pogrešnim i Zlom treba da se ostvari, ni da li se Spasitelj, voljen i tražen od svih naroda,
pojavio u Judeji, ili tek treba da dođe.

Ona poštuje sve velike reformatore. Ona u Mojsiju vidi Zakonodavca Jevreja, u Konfučiju i Zoroasteru, u
Isusu iz Nazareta i u Arapskim ikonoklastima Velike Učitelje Moralnosti i Eminentne Reformatore, možda
i više od toga, i dozvoljava svakom bratu u Redu da prisvoji svakog od ovih sa tako visokim, čak i

Božanskim Karakterom, onako kako mu njegova Vera i Istina nalažu.