Page 421 - Albert Pike - Moral i Dogma

Kako čudesna misterija postoji u toploti i svetlosti, a mi ne znamo kako se, do određene gra-nice, koja je
uska u poređenju s beskonačnim, van nje na sve strane šire beskrajni prostor i crnilo nezamislivog mraka
i snaga nepodnošljive hladnoće! Zamislite samo moćnu Silu neophodnu za održanje toplote i svetlosti u
centralnoj tački nečeg tako beskrajnog, čiji je mrak kao onaj u ponoć, prema kojoj hladnoća Arktika ne
predstavlja ništa. Ipak, Bog je svuda.

I kakve misterije su efekti toplote i hladnoće na čudesnu tečnost koju nazivamo vodom! Kakva misterija
leži u svakoj pahulji snega i u svakom kristalu leda i u njihovoj konačnoj transformaciji u vidljivu paru
koja se uzdiže iz okeana, ili sa zemlje i koja lebdi iznad vrhova planina!

Kakvu masu čuda nam je zaista otkrila hemija! Zamislite samo da neki zakon koji je doneo Bog bude
odjednom ukinut, onaj o privlačenju ili spajanju, ili o koheziji na primer, ceo materijalni svet, sa svojim
čvrstim granitom i dijamantom, žilama zlata i srebra, oknima i porfirima, svojim ogromnim ležištima
uglja, našim skeletom i svakim rebrom i kostima ove naizgled neuništive zemlje, sve bi se trenutno
raspalo, sa svim suncima i svetovima širom Univerzuma Boga, u retku i nevidljivu paru si-ćušnih čestica
ili atoma, raširenih čitavim beskrajnim prostorom i s njima bi svetlost i toplota nestali. Samo Božanstvo

bi ostalo, kao što su verovali Drevni Persijanci, večna Svetlost i Besmrtna Vatra.

Misterije Božjeg Velikog Univerzuma! Kako mi, sa svojim ograničenim mentalnim vizijama, možemo da
očekujemo da ih dosegnemo i da ih shvatimo! Beskrajni Svemir, koji se širi svakog dana, bez granica,
beskonačno Vreme, bez početka i kraja i Mi, Ovde i Sada, u centru svakoga od njih! Beskonačnost

sunaca, od kojih je nama najbliže, najmanje po veličini viđeno kroz najmoćnije tele-skope - svako sa
svojom svitom svetova, beskrajnim brojem takvih sunaca, tako dalekih da njihova svetlost ne može da
stigne do nas, putuju beskrajnim vremenom, dok je svetlost koja je dopirala do nas, s nekih za koje mi
mislimo da ih vidimo, na svom putu je pedesetak vekova. Naš svet se okre-će oko svoje ose i juri večno
na svom putu oko sunca i ono, sunce i ceo sistem, okreće se oko neke centralne, velike tačke i ta sunca,
zvezde i svetovi, zauvek blješte pri neverovatnim brzinama kroz neograničeni prostor. Tada, u svakoj
kapi vode koju popijemo, u svakom zalogaju većine naše hrane, u vazduhu, na zemlji, na moru, postoji
neverovatna celina živih stvorenja, nevidljivih golim okom, neverovatno malih, živih, koji se hrane,
možda svesni svog identiteta, sećanja i instinkta.

Takve su neke od misterija velikog Univerzuma Boga. I mi, čiji je život i svet u kojem živimo i od kojeg
živimo, ipak smo samo tačka u centru beskonačnog Vremena: mi, koji hranimo mikroskop-ske organizme
ovde i na kojima povrće raste, željni smo saznanja o tome kako je Bog stvorio ovaj Univerzum, da
razumemo Njegove Moći, Njegove Atribute, Njegov Način Postojanja i Delovanja; željni smo da znamo
plan prema kojem nastaju svi događaji, taj plan koji je dubok koliko i Sam Bog; da saznamo zakone
kojima On upravlja Njegovim Univerzumom; rado bismo da Ga vidimo igovori-mo s Njim licem u lice,

kao što čovek govori sa čovekom: i mi upadamo u neverstvo, jer ne razumemo.

On nam zapoveda da volimo jedan drugog, da volimo svog suseda kao sebe, a mi se svađamo i sporimo,
mrzimo i ubijamo jedan drugog, jer ne možemo da imamo isto mišljenje o Suštastvu Njegove Prirode, pa

ni o Njegovim Atributima. Da li je On postao čovek kojeg je rodila žena i bio razapet na krst, da li je
Sveti Duh od iste supstance kao i Otac ili je samo od slične supstance, da li je nemoćni starac Božji
Zamenik, da li su neki izabrani od večnosti da budu spaseni, a drugi da budu prokleti i kažnjeni, da li je
kazna za poročne posle smrti - večna, da li je ova doktrina ili neka druga jeretička ili ispravna?