Page 527 - Albert Pike - Moral i Dogma

tačkama i daje oživljenim telima odgovarajući izgled organizovanosti sva-kog... Ovaj večni Zakon, ova
Božanska Sila koja održava harmoniju sveta, koristi Nebeske Znake da organizuje i vodi oživljena bića
koja dišu na zemlji i daje svakom od njih karakter i navike koje mu najviše odgovaraju. Kroz delovanje
ove Sile Neba vladaju uslovi na Zemlji i njena polja koja obrađuju seljaci. Ona nama daje ili uzima od
nas vegetaciju i žetvu ona čini da veliki okean prelazi svojegra-nice u naletima, ipovlači se u njih
y y
splimom i osekom.

Tako, nisu više samo preko pesničke mašte nebo i zemlja postali oživljeni i personifikovani i smatrani
živim postojanjem iz kojeg sva ostala postojanja proizlaze. Pošto oni sada žive svojim sopstvenim

životom, večnim životom poput njihovih tela, svako je darovano životom i možda du-šom, poput onih koje
ima čovek, delič univerzalnog života i univerzalne duše. I ostala tela koja oni sačinjavaju i koja oni
sadrže u svojim grudima, žive samo kroz njih i s njihovim životom, kao što embrion živi u materici svoje
majke, kao posledica i oblik života koji mu je prenet i koji majka uvek održava kroz aktivnu moć svog
sopstvenog života. Takav je univerzalni život sveta, reprodukovan u svim bićima koji njihov nadređeni
deo stvara u njihovom podređenom delu, što je, takoreći, matrica sveta ili bića koju nebo rađa u svojim
grudima.

Duša sveta je kaže Macrobius, sama priroda (kao što je i duša čoveka sam čovek), ona uvek deluje kroz
y
nebeske sfere koje ona pokreče i koje samo prate neprikosnoven impuls koji ona daje nji-ma. Nebo
y
sunce veliko središte stvaralačke moči znaci, zvezde i planete deluju samo uz aktivnost duše
y y y
Univerzuma. Iz te duše, kroz njih nastaju sve razlike i promene podlunarne prirode čiji su nebo i nebeska
y y
tela samo sekundarni uzroci. Zodijak je sa svojim znacima, jedno postojanje besmrtno i božansko,
y y
organizovano od univerzalne duše i stvara, ili prima u sebe sve različite emanacije različitih moći koje
sačinjavaju prirodu Božanstva.

Ova doktrina, koja je dala nebu i sferama živu dušu, svakoj po deo univerzalne duše, izu-zetno je stara.
Ona je postojala kod starih Sabajaca. Predavali su je Timaeus, Platon, Speusippus, Iamblichus,
Macrobius, Marko Aurelije i Pitagora. Onda, kada su ljudi dodelili dušu Univerzumu, koji sadrži u sebi
celinu životinjskih života i pojedinačnih bića, pa čak i zvezda, oni su istovremeno pretpostavili da je ta
duša suštinski inteligentna i da je izvor inteligencije svih inteligentnih bića. Tada je Univerzum njima
postao ne samo oživljen već i inteligentan i tu inteligenciju dobijali su različiti delovi prirode. Svaka
duša je bila prenosno sredstvo i, takoreći omot inteligencije koji je sebe povezao s njom, i nije mogla da
bude ni na jednom drugom mestu. Bez duše nije mogla da postoji inteligencija i kako je postojala

univerzalna duša, izvor svih duša, univerzalna duša je bila nadarena univerzalnom inteligencijom,
izvorom svih pojedinačnih inteligencija. Duša sveta je tako sadržavala u sebi inteligenciju sveta. Svi
predstavnici prirode, u koje je ulazila duša, dobili su takođe deo te inteligencije a Univerzum je bio, u
svojoj celovitosti i po delovima, ispunjen inteligencijom i moglo je biti smatrano da ima isto toliko
emanacija iz suverene i univerzalne inteligencije. Kad god je božanska duša delovala kao uzrok, nastajala
je i inteligencija i tako su Nebo, zvezde, elementi i svi delovi Univerzuma, postali mesta isto toliko
brojnih božanskih inteligencija. Svaki, i najmanji deo velike duše je postajao parcijalna inteligencija, i
što je više bila odvojena od proste materije, to je ona bila aktivnija i inteligentnija. Svi stari obožavatelji
prirode, teolozi, astrolozi, pesnici i najuvaženiji filosofi, pretpostavljali su da su zvezde oživljena i
inteligentna bića ili večna tela, aktivni uzroci efe-kata ovde dole, koje princip života oživljava i kojima
inteligencija upravlja, koje su bile samo emana-cija iz univerzalnog života i inteligencije sveta i deo nje.

1