Page 524 - Albert Pike - Moral i Dogma

Dvanaest velikih Božanstva postoje kod Persijanaca, šest Amshaspandsa i šest Devsova, pore-đanih tako
da su prvih šest pod transparentnom Svetlošću i drugih šest pod Mrakom i to su dva-naest Znakova
Zodijaka ili Meseci u godini. Prvih šest vrhovnih znakova ili oni Svetlosti ili Proleća i Leta, koji počinju
s Arijesom i drugih šest nižih ili Mraka ili Jeseni i Zime, koji počinju s Vagom. Omeđeno Vreme, kao
suprotnost Vremenu bez granica ili Večnosti, jeste Vreme nastalo i mereno nebeskim revolucijama. Ono je
sadržano u periodu podeljenom na dvanaest delova, a svaki deo je podeljen na hiljadu delova. Persijanci
su to nazivali godinom. Tako je godišnji krug, koji Sunce prelazi, bio podeljen na 12.000 delova ili svaki
znak na 3.000, i tako, svake godine, Princip Svetlosti i Dobrog trijumfuje u 3.000 godina, pa onaj Zla i

Mraka takođe 3.000, i konačno, zajedno uništavaju jedan drugoga za 6.000 godina. Zodijak je tako
podjednako podeljen između njih. I, prema Ocellus Lukanusu, Pitagorinom učeniku, glavni uzrok svih
podlunarnih efekata je boravio u Zodijaku i iz njega su tekli dobri ili loši uticaji planeta koje su se
obrtale u njemu.

Dvadesetčetiri dobra i dvadesetčetiri zla Božanstva, zatvorena u jajetu, su četrdeset osam sazvežđa
drevne sfere, podjednako podeljene između kraljevstva Svetlosti i Mraka, u zakrivljenoj nebeskoj sferi
koju su ona međusobno delila, i ona je zatvarala svet i planete i bila je mistika svetog jajeta Magija,
Indusa i Egipćana - jajeta koje je izlazilo iz usta Boga Knefa, koje je predstavljeno kao Orfičko Jaje u
Misterijama Grčke, koje je izlazilo iz Boga Chumong iz Coesiana i iz egipatskog Ozirisa i Boga Fanesa
Modernih Orfika. Princip Svetlosti - jaje je slomio Sveti Bik Japanaca i iz njega se izlegao svet. Kod
Grka je ono postavljeno pred stopala Bakoa, Rogatog Boga iz kojeg Aristofan kaže da se pojavljuje
Ljubav, koja, uz Noć, organizuje Haos.

Time Vaga, Škorpija, Zmija Orfiucusa i Aždaja Hesperidesa, postaju zloćudni Znaci i Zli Duhovi i cela
priroda je bila podeljena između dva principa, i između predstavnika ili delimičnih uzroka podređenih
njima. Zato postoje Mihajlo i njegovi Anđeli i Satana i njegovi posrnuli drugari. Zato su i bili ratovi
Jupitera i Džinova, u kojima se Bogovi Olimpa bore na strani Boga-Svetlosti, pro-tiv mračnog potomstva
zemlje i Haosa, rat koji je Proklus smatrao simbolizovanjem otpora mraka i haotične materije prema
aktivnoj i blagotvornoj sili koja daje organizaciju. Ta ideja se delimično pojavljuje u staroj teoriji dva
Principa, jedan je urođen u aktivnoj svetloj supstanci Neba, a drugi u inertnoj i mračnoj supstanci
materije, koji se opire redu i dobru koje Nebo prenosi njoj.

Oziris pobeđuje Tifona, a Ormuzd Ahrimana, kada su, u Prolećnoj Ravnodnevici, kreativna aktivnost
Neba i njegova demijurška energija, najsnažnije manifestovane. Tada princip Svetlosti i

Dobra pobeđuje princip Mraka i Zla i svet se raduje, spasen od zime i zimskog mraka kroz blago-tvorne
Znake u koje Sunce ulazi pobednički i raduje se zbog svog uskrsnuća.

Iz doktrine dva Principa, Aktivnog i Pasivnog, izrasla je ona o Univerzumu, oživljena Principom večnog
Života i Univerzalne Duše, iz koje svako izolovano i privremeno biće dobija pri rođenju ema-naciju koja
se prilikom smrti tog bića vraća svom izvoru. Život materije, isto tako, pripada prirodi koliko i sama
materija i kao što se život manifestuje kretanjem, izvori života moraju biti obavezno iz svetlih i večnih
tela i iznad svega s Neba koje se obrće i koje ih vrti sa sobom u brzom toku, i koje je brže od svih ostalih
kretanja. I vatra i toplota imaju tako veliku analogiju sa životom, dok se hlad-noća, kao odsustvo kretanja,

čini najvažnijom karakteristikom smrti. Shodno tome, životna vatra koja sija sa Sunca i stvara toplotu
koja oživljava sve, smatrana je principom organizacije i života svih podlunarnih bića.