Page 530 - Albert Pike - Moral i Dogma

13

£«neada (grčki ’Evvecu;, znači devet) sastoji se od grupisanja devet božanstava. Drevni Egipćani su
imali višestruke Enneade. Tekstovi iz Piramida pominju Velike Enneade, Manje Enneade, Dualne
Enneade, množinske Enneade, čak i Sedam Enneada. Neki Faraoni su uspostavili Enneade koje su
sadržale i njega. Najvažnija Egipatska Enneada, tzv. Velika Enneada (ili Heliopolis Enneada) sastojala se
od Atum, prvog boga, njegove dece Shu i Tefnut i njihovih naslednika Geb, Nut, Oziris, Izida, Set i
Nephthys. Izvor: Dictionary Babylon 9.; El. Ed.

14

Nicodemus (grčki: NiKodruioO ili Svetac sa Svete Planine je bio Farsi i član Sanhedrina (Savet najviše
vlasti), koji je prema navodima u Jevanđelju po Jovanu učinio uslugu Hristu. On se tri puta pominje u
Jevanđelju: prvi put kada je slušao Isusa na propovedi; drugi put kada je donošen zakon koji se odnosi na
hapšenje Hrista tokom Praznika u Tabernakulu i poslednji put posle Raspeća kada je pomogao Josifu iz
Arimathea u pripremi tela Hristovog za sahranu. Jevrejska Enciklopedija navodi da je on bio veoma
bogat i ugledan građanin, čak i vladar, da je živeo u Jerusalimu. Kaže se, u ovom izvoru, da je noću

posećivao Hrista, da ga niko ne bi video ili prepoznao kao njegovog učenika. Njegov identitet se
poklapa s Nicodemusom ben Gorioniom iz Talmuda, popularnim svecem zapamćenim po čudotvornim
moćima; i, time se može objasniti navođenje nebeskih stvari u Hristovom razgovoru s njim. Izvori:
Conybeare, Studia Biblica, IV (Oxford, 1896), 59-132; i, Le Camus, La vie de N.-S. Jesus-Christ (Paris,
1883),Vol. I, 251 sqq.; i II, 24 sqq., 577 sqq., tr. Hickey (3 vols., New York, 1906-08).

15

Yehosef Bar Kayafa (hebrejski 12 ^DilT,) (u prevodu Joseph, sin Caiaphas, takođe poznat kao Kajafa koji
se po-minje u Novom Zavetu; Jovan, GL: 18:13-14,) bio je visoki sveštenik od 18. do 37. g. n. e, imao je
ključnu ulogu u suđenju i ubistvu Isusa Hrista. Kajafa je optužio Hrista za bogohuljenje, prestup koji je
bio kažnjavan smrću po jevrejskom zakonu. Ali Sanhedrin, ili Visoki Savet, čiji je on bio predsednik, nije
imao autoritet da izvršava smrtne kazne nad ljudima. Zato se Kajafa obratio rimskom guverneru, koji je
mogao da izvrši smrtnu kaznu. Kajafa je pokušao da ubedi Pilata da je Isus predstavljao pretnju za
stabilnost Rima, i morao je da umre da bi se sprečila pobuna. Dante stavlja Kajafu u 6. od 8
krugova Pakla gde se nalaze licemeri i kažnjavaju u narednom životu. Njegovo službovanje je bilo duže
od bio kojeg tokom perioda vladavine Rima, što ukazuje na to da je bio uspešan i dobar diplomata. Pošto
su on i Pilat bili zajedno u periodu vlasti deset godina, verovatno je da su uspešno sarađivali. Posle smrti
Hrista, Kajafa je nastavio da progoni njegove sledbenike, iako su Kajafa i ostatak ljudi koji su razapeli

Hrista, bili samo mali deo jevrejskog naroda, delovi teksta koji se odnose na umešanost Kajafe su među
onima koji citiraju oni koji traže Biblijsko opravdanje za antisemitizam. Izvor: Adi:
Encyclopedia Britannica, El. Ed. 2006. i Ad 2: The Catholic Encyclopedia; Charles G. Herbermann;
2005; Vol III; str. 304-306.; Ad 3: Dante Aligijeri, Božanstvena Komedija.

16

Latinski, Ens, znači stanje postojanja, bez kvalifikacije: biće, celina naspram atributa ili osobina i kao
takav Ens se često navodi u Hrišćanskoj srednjovekovnoj religiji i filosofiji. Izvor: Collins National
Dictionary; ed. 1974. g.; str. 175.

17