Page 535 - Albert Pike - Moral i Dogma

Univerzum je bio, po sebi, smatran za nadmoćno inteligentno biće. Takva je bila doktrina Timaeusa iz
Lokrija. Duša čovekova je bila deo inteligentne duše Univerzuma, stoga je i sama bila inteligentna.
Njegovo mišljenje je bilo isto kao i velikog broja drugih filosofa. Cleanthes \ učenik Zenona , smatrao je
52
1 2
Univerzum za Boga ili za nekreirani i univerzalni uzrok svih nastalih pos-ledica. On je pripisao dušu i
inteligenciju univerzalnoj prirodi, a toj inteligentnoj duši, po njegov-om mišljenju, pripadalo je
božanstvo. Iz nje, inteligencija čoveka je bila jedna emanacija i delila je njegovu božanstvenost.
Chrysippus , najsuptilniji od svih Stoika, postavio je dušu u univerzalni razum, koji čini dušu i
3
inteligenciju prirode, tu božansku silu ili suštastvo Božanstva, koju je on pripisao svetu koji je pokrenula
univerzalna duša koja obuhvata svaki njen deo.

Jedan sabesednik u Ciceronovom delu De Natura Deorum, formalno ukazuje na to da je Univerzum
obavezno inteligentan i mudar, jer je čovek, koji je bezgranično mali deo njega, inteli-gentan. Ciceron
tvrdi isto i u svojoj besedi o Milo-u . Fizičari su došli do istog zaključka do koga su došli i filosofi. Oni
4
su pretpostavljali da kretanje suštinski pripada duši, a smer pravilnog i oba-veznog kretanja, inteligenciji.
I, kako oba, kretanje i red, postoje u Univerzumu, oni su smatrali da mora da postoje u njemu duša i

inteligencija koje ih pokreću i da se ona ne može razlikovati od njegove, jer ideja o Univerzumu je samo
skup svih pojedinačnih ideja svih stvari koje postoje.

Argument je bio da su Nebo i Zvezde, koje čine njen deo, oživljeni, jer oni poseduju deo Univerzalne

Duše; oni su inteligentna bića, jer ta Univerzalna Duša, čiji samo deo oni poseduju, su nadmoćno
inteligentni i oni dele Božanstvo sa Univerzalnom Prirodom, jer Božanstvo boravi u Univerzalnoj Duši i
Inteligenciji, koji pokreću i upravljaju svetom, i svaka od njih ima svoj udeo. Ovim procesom logike,
Ciceronov sagovornik pripisuje Božanstvo Zvezdama, kao oživljenim bi-ćima darovanim osećajnošću i
inteligencijom i sastavljenim od plemenitog i najčistijeg dela večne supstance, nepomešane s materijom
nepoznate prirode i koje suštinski sadrže svetlost i toplotu. Otuda on zaključuje da postoji toliko mnogo
bogova, nadmoćne inteligencije u odnosu na dru-ga postojanja, što korespondira s tim uzvišenim visinama
u kojima se oni kreću tako savršeno pravilno i u zadivljujućoj harmoniji sa spontanim kretanjem i
slobodom. Zato ih je on načinio Bogovima, aktivnim, večnim i Inteligentnim Uzrocima, a naseljene
oblasti Neba, domaćinima Večne inteligencije, nebeskim Duhovima ili Anđelima, koji dele univerzalno
Božanstvo i sjedinje-ni su s njim u upravljanju Univerzumom, a dominacija se ispoljava nad podlunarnom
prirodom i nad čovekom.

A, Mi hoćemo da pokretačka sila planeta postane mehanički zakon, koju definišemo kombina-cijom dveju
sila, centripetalnom i centrifugalnom, čije poreklo ne možemo da objasnimo, ali može-mo da izračunamo.
Drevni su smatrali da ih je pokrenula neka inteligentna sila koja ima svoje po-reklo u prvoj i univerzalnoj
Inteligenciji. Da li je baš tačno da smo mi bliži istini nego što su oni bili, ili, da li znamo šta naše
centripetalna i centrifugalna silajesu i šta je sila? Po nama, celo Božanstvo deluje na kretanje svake
planete, kao što Ono čini da životna snaga teče u tankoj vlati trave, kao i u elementima krvi u najsitnijim

venama nevidljivih mikroskopskih delova. Po Drevnima, Božanstvo svake Zvezde je bilo samo deo
Univerzalnog Boga, Duše Prirode. Svaka Zvezda i Planeta, po njima, kretala se sama po sebi usmeravana
svojom vlastitom posebnom inteligencijom. Ovakvo mišljenje Achilles Tatiusa, Diodorusa, Chrysippusa,
Aristotela, Platona, Heraklidesa iz Pontusa, Teofrastusa, Simpliciusa, Makrobiusa i Proculusa, da u
svakoj Zvezdi postoji besmrtna duša, deo Univerzalne Duše i Inteligencija kao celina, bilo je mišljenje
Orgeusa, Plotinusa i Stoika - a bilo je zaista i kod brojnih Hrišćanskih filosofa. Pa i Origen je isto mislio,
i Avgustin je smatrao da je svaku vidljivu stvar u svetu nadgledala neka Anđeoska Moć. I Kozma,
Kaluđer, verovao je da je svaka Zvezda bila pod vođstvom Anđela; i autor Octateucha , napisanog u
5