Page 585 - Albert Pike - Moral i Dogma

Postoji Životni Princip sveta, sveobuhvatna sila, u kojoj su dve prirode i dvostruki tok, ljubav i ljutina.
Ovaj fluid iz ambijenta prolazi kroz sve. To je zrak izdvojen od sjaja Sunca, privučen težinom atmosfere i
centralnom silom privlačenja. To je telo Svetog Duha, sveobuhvatna Prirodna sila, Zmija koja guta
sopstveni rep. S ovim elektromagnetskim eterom, tom životnom i sjajnom toplinom, i drevni i alhemičari
su bili upoznati. O ovoj prirodnoj sili, ta faza modernog neznanja nazvana fi-zičkom naukom, govori
veoma nepovezano, ne znajući ništa o njoj, a kamo li o njenim efektima. I teologija je mogla da joj doda
sve svoje tobožnje definicije duha. U stanju mirovanja, ona se ne može osetiti ni jednim ljudskim čulom,
pomeranjem ili u pokretu, niko ne može da objasni njen način delovanja i, da bi bila nazvana fluidom i da

bi se govorilo o njenim tokovima, samo je prekrivanje velom dubokog neznanja pod oblakom reči.

Sila privlači silu, život privlači život, zdravlje privlači zdravlje. To je zakon prirode.

Ako dvoje dece živi zajedno i uz to spavaju zajedno, pri čemu je jedno slabašno, a drugo snažno, snažno
će apsorbovati slabo i to će prvo umreti.

U školama neki učenici apsorbuju intelekte druge dece i u svakom krugu ljudi nađe se neki pojedinac koji
sam poseduje volju ostalih.

Povodljivost bujici je vrlo česta. Pojedinca ponese gomila, u moralu i fizički. Ljudska volja ima gotovo
apsolutnu moć u određivanju nečijeg ponašanja, a svako spoljno pokazivanje volje utiče na spoljne
stvari.

Tissot pripisuje većinu bolesti poremećajima u volji ili izmenjenim uticajima volja drugih. Mi
14
postajemo subjekt volje drugih analogijom naših sklonosti i još više našim nedostacima.
Podsticanje slabosti nekog pojedinca je kao posesivnost i stvaranje od njega instrumenta u cilju istih
grešaka ili izopačenja. Ali, kada su dve prirode, slične po slabostima, potčinjene jedna drugoj, nastaje
efekat neke vrste zamene jačeg sa slabijim i pravo preuzimanje uma jednog od drugog. Slabiji se često

oti-ma, pokazujući otpor i zatim tone niže nego ikada, do zavisnosti.

Svi mi imamo neku značajnu manu kao osobinu, zbog koje nas neprijatelj može pobediti. Kod nekih je to
sujeta, kod drugih nemarnost, a kod mnogih - egoizam. I, neka ga lukavi ili zli duh uhva-ti on je izgubljen.

Tada ti postaješ, ne budala, ni idiot, već sasvim sigurno ludak, rob nekog impulsa spolja. Tada imaš
instinktivni užas prema svemu što bi te moglo vratiti razumu i ne želiš čak ni da slušaš prigovore koji se
ne slažu s tvojim ludilom.

Čuda su prirodne posledice izuzetnih uzroka.

Trenutno delovanje ljudske volje na telo, ili barem onih delovanja bez vidljivih sredstava, stvara čudo u
fizičkom poretku.

Uticaj na volje ili intelekte, iznenada ili u nekom datom vremenu, koji je dovoljan da zarobi mi-sli, menja
i najčvršću odlučnost, parališe najnasilnije strasti, stvara čudo u moralnom poretku.

Opšta greška u odnosu na čuda je smatrati ih za posledice bez uzroka, kao nedoslednost priro-de, kao
iznenadne izmišljotine Božanske mašte i čovek ne razmišlja da bi čudo takve vrste razbilo sveopštu
harmoniju i da bi ponovo uvuklo Univerzum u Haos.