Page 586 - Albert Pike - Moral i Dogma

Postoje čuda koja su nemoguća i za Samog Boga: to su apsurdna čuda. Ako bi Bog mogao da bude apsurd
samo na trenutak, ni On ni Univerzum ne bi postojali ni trenutak posle toga. Očekivati od Božanske
Slobodne Volje neki efekat čiji je uzrok nepoznat ili ne postoji, naziva se iskušavanjem Boga. To je isto
što i strmoglaviti nekoga u prazninu.

Bog deluje Svojim radom, na Nebu preko anđela, na zemlji preko čoveka.

U vrhu ljudskih koncepcija čovečanstvo kreira Boga i čovek misli da je Bog napravio njega po svome
liku, jer on pravi Njega po svom.

Delokrug čoveka je telesna priroda, vidljiva na zemlji i, ako on ne vlada planetama ili zvezdama, on bar
može da proračuna njihovo kretanje, da izmeri njihove razdaljine i da identifikuje svoju volju s njihovim
uticajem. On može da modifikuje atmosferu, da deluje do neke tačke na godišnja doba, da izleči onog
kojeg je napala bolest i da prenese bolest drugim ljudima, da sačuva život i da uzrokuje smrt.

Samostalnost u razumu i volji je najveća moć data čoveku, koju on može da poseduje i kroz tu moć
nastaje ono što mnoštvo obožava pod imenom čuda.

Moć je mudra upotreba volje koja čini da sama Sudbina služi da se ostvare ciljevi Mudraca.

Svemoćnost je najapsolutnija Sloboda i ta apsolutna Sloboda ne može da postoji bez savršene ravnoteže.
Stubovi Jakin i Boaz takođe su neograničena Moć i Sjaj Savršenstva Božanstva, sedmi i osmi Sefirot
Kabale, iz čije ravnoteže rezultira večno trajanje i Stabilnost Njegovih planova i ra-dova, i taj savršeni
Uspeh i nedeljiva, neograničena Dominacija, koji su deveti i deseti Sefirot i iz kojih je Solomonov Hram,
u veličanstvenoj simetriji, uzdignut bez zvuka ijedne metalne alatke i koji je naš simbol. fer, Tvojeje, kaže
Najsavršeniji Molitelj Kraljevstvo, i Moć, i Slava, za sva vremena! Aminl (Po Mateju, Gl. 6:13.).

Apsolutni je samapotreba Postojanja, nepromenljiv zakon Razuma i Istine. On je taj Koji Jeste. Ali, Taj
Koji Jeste, na neki način je pre Onog Koji Jeste. Sam Bog nije bez razloga postojanja. On ne postoji
slučajno, On ne bi mogao da nije postojao. Njegovo Postojanje je tada neophodno, ono je potreba. On
može da postoji samo u vrlini Vrhovnog i neizbežnog Razuma. Taj Razum, tada, je Apsolutan, jer moramo
da verujemo u Njega, i ako bismo verovali, naša vera bi imala razumsku i čvrstu osnovu. U našem
vremenu se govori da je Bog Hipoteza, ali Apsolutni Razlog nije sam: on je suštastvo za Postojanje.

Sveti Toma (Akvinski) kaže: Stvar nije pravedna zato što je Bog želi, Već Je Bog Želi Jer Je Ona
Pravedna. Da je Toma izvukao sve posledice iz ove fine misli, otkrili bismo pravi Filosofski
Kamen, magični eliksir, da pretvorimo sva suđenja sveta u zlatnu milost. Zapravo, kao što je neophodno
za Boga da Bude, isto tako je neophodno za Njega da je pravedan, pun ljubavi i milostiv. On ne može da
bude nepravedan, nemilosrdan. On ne može da ukine zakon dobrog i lošeg, zasluge i kazne, jer moralni

zakoni su isto apsolutni kao i fizički zakoni. Postoje i nemoguče stvari. Kao što je nemoguče da dva i dva
budu pet, a ne četiri, kao što je nemoguče napraviti nešto da postoji i da ne postoji u isto vreme, tako je
nemoguče za Božanstvo da zločin pretvori u nagradu i da voli i pohvaljuje zločin. Nemoguče je stvoriti
Čoveka savršenim, s njegovim telesnim čulima i sklonostima, niti načiniti da njegovi nervi budu osetljivi
na zadovoljstvo, ali ne i na bol.

Stoga, prema ideji Svetog Tome, moralni zakoni su predstavljanje Božanske Volje, samo zato što su oni
odluke Apsolutne Mudrosti i Razuma i Otkrovenja Božanske Prirode. Samo u njima se sadržipravo
Božanstva da ih donosi i zato, samo s njima mi dobijamo izvesnost u Veri da Univerzum jeste u