Page 588 - Albert Pike - Moral i Dogma

podjednako su van nadležnosti čula i kada su u delovanju, mi vidimo, osećamo, čujemo, probamo ukusom
i mirisom, samo njihove posledice. Ne znamo šta su oni, već samo šta čine. Možemo da znamo atribute
Božanstva samo kroz Njegove manifestacije. Tražiti išta više od toga je traženje, a to nije znanje već
nešto drugo, jer za to mi nemamo ime. Bog je Moć i mi ne znamo ništa o samim Moćima, već poznajemo
samo njihove posledice i akcije i što nam Razum prenosi analogijom.

U ovim kasnijim danima, radeći na izbegavanju svih materijalnih ideja u odnosu na Božanstvo, toliko smo
zamutili naša saznanja o Bogu da uopšte nemamo ideju o Njemu. U borbi da Njega sma-tramo čisto

nematerijalnim Duhom, stvorili smo reč Duh, kao sinonim za ništa, i samo možemo da kažemo da je on
Nešto, s određenim atributima kao što su Moć, Mudrost i Inteligencija. Da Njega uporedimo sa Svetlošću,
sada bi bilo ne samo nefilosofski, već bi bilo ravno Ateizmu. Shvatamo potrebu da opravdavamo i
sažaljevamo drevne za njihove neadekvatne i velike ideje Božanstva, izražene kroz sagledavanje Njega
kao Principa-Svetlosti, nevidljivo suštastvo ili supstancu iz koje ističe vidljiva Svetlost.

I dalje, naši sveti spisi stalno govore o njemu kao Svetlosti i stoga Tebajcima i Kabali se može oprostiti
što rade to isto, posebno zato što oni nisu smatrali Njega za vidljivu Svetlost poznatu nama, već za
Praiskonski Okean Etera iz kojega ističe svetlost.

Da li je Pre kreacije Božanstvo boravilo samo u Mraku, ili je bilo u Svetlosti? Da li je Svetlost postojala
zajedno s Njim ili je bila kreirana posle večnosti mraka? Ako je postojala s Njim, da li je proistekla iz
Njega, popunjavajući prostor kao što ga je On popunjavao, On i Svetlost istovremeno popunjavaju isti
prostor i svaki prostor?

Milton kaže, izražavajući hebrejsku doktrinu:
15

Živela, Sveta Svetlosti, izdanku Neba prvorođenog,

Ili iz Većnog, većni zraku!

Smem li tebe nazvati nevinim, jer Bogje Svetlost.

I nigde, samo u nedostižnoj Svetlosti

Živiš još od Večnosti; boraveći u Njemu,

Sjajno isticanje iz sjajnog Suštastva nekreiranog.

Svetlost je> kaže Knjiga Druschim ili Uvod u Kabalu, lznad svih stvari i Najuzvišenija i Bezgranična i
nazvana je Beskonačna, može se shvatiti bez spoznaje ili spekulacije; a njena SAMA SUŠTINA je
očigledno povučena i nepristupačna bilo kakvom razumevanju. Ona je Bila pre svih stvari stvorena,
kreirana, formirana i načinjena Emanacijom; i ona nije bila Vreme, Predvodnik ili Početak, jerje ona
oduvek postojala i ostaje zauvek, bez početka i kraja.

Pre isticanja Emanacija, i kreacije kreiranih stvari, Vrhovna Svetlostje bila beskonačno raširena i
ispunjavala je celo Gde tako da, u odnosu na Svetlost, ni vakuum nije mogao daje shvati i nijedan prazan
prostor, več je Sve bilo ispunjeno Svetlošču Beskonačnog, tako pruženom da u svakom smislu nema