Page 590 - Albert Pike - Moral i Dogma

Gde god da teški vodeni oblaci odlaze, tamo gde bace seme ili upale vatru, tu niče On, Koji je jedini
život sjajnih bogova. Koje Bog... itd. 7

Reč Boga je, kaže Indijska filosofija, sveobuhvatna i nevidljiva svetlost, shvatljiva čulima, koja šalje
svoj sjaj Suncu, Mesecu, planetama i drugim Zvezdama. Filo je naziva Sveopšta svetlost, koja gubi

deo svoje čistote i sjaja spuštajući se iz intelektualnog u čulni svet, manifestujući sebe prema spolja, iz
Božanstva. I Kabala predstavlja da je tako malo Beskonačne Svetlosti isteklo u kružnu
prazninu pripremljenu za kreaciju u Beskonačnoj Svetlosti i Mudrosti, koliko je moglo da prođe kroz
kanal koji je poput linije ili konca. Sefiroti su, emanirajući iz Božanstva, bili zraci Njegovog sjaja.

Haldejska Proročišta kažu: Intelekt Stvoritelja, pokrenut na delovanje, rečju, stvarao je u Sebi kroz
y
intelekt, univerzalne oblike i obličja, koji, kada nastanu, teku iz Jednog Izvora... Stogaje Božanstvo,
oličeno kao Suvereno, pre stvaranja celovitog Univerzuma, uspostavilo jedan inteligen-tan i nepromenljiv
univerzal, odrediloje oblik koji postoji u Univerzumu i taj Univerzum oblikovan i upriličen, vidljivo
ulepšan s beskrajno mnogo različitih vrsta i oblika, postao je Izvor ili fontana iz koje se jedan
Intelektualni koncept i oblici iz Stvoriteljovog izvora, nižu jedan za drugim, usa-glašeni s uvek prolaznim

Vremenom i blisko povezani s Prvobitnim Eterom ili Vatrom. Ipak, ovi univerzalni i Prvobitni Tipovi
(Univerzali) i Ideje proisticali su iz prvog Izvora Stvoriteljove Moči, savršenepo sebi, i njen su deo.

Haldejci su nazvali vrhovno božanstvo Araor, Otac Svetlosti. Smatrali su da iz Njega teče svetlost iznad

sveta, koja osvetljava nebeske regione. Ta Svetlost, ili Vatra, smatrana je Simbolom Božanskog
Suštastva, koja se širi u niže duhovne prirode. Zato haldejska proročanstva kažu: Otac je uzeo od Sebe, i
nije ograničio Njegovu pravu vatru na svoju intelektualnu moč... Sve stvari su rođene izjedne vatre.

Tebajci su smatrali da su sva niža intelektualna bića bila emanacije iz Vrhovnog Božanstva i zato Proklus
kaže: Progresija bogovaje ista i stalna, nastavlja se na niže preko razumnih i skrivenih jedinki iprekida se
u poslednjem delu Božanskog uzroka.

Nemoguće je govoriti jasno o Božanstvu. Bilo ko da pokuša da iskaže njegove atribute uz po-moć
apstrakcija, taj sebe dovodi na suprotno i istovremeno gubi uvid u svoju ideju lutajući kroz divljinu reči.
Nagomilavati Superlative na Superlative, i nazvati Njega najboljim, najmudrijim, naj-večim, samo je
preterivanje u osobinama u čoveku. Da postoji samo jedan Bog i da je On Savršeno i Dobronamerno
biće, Razum nam to pravilno potvrđuje, ali o Božanskoj Prirodi, o Supstanci Božanstva, o načinu
Njegovog postojanja ili obliku kreacije Njegovog Univerzuma, ljudski um nije sposoban da stvori pravu
sliku. Mi ne možemo da učvrstimo jasnu ideju o Svemoćnom, Sveznajućem, o Beskonačnosti ili Večnosti,
ali nemamo prava da pripisujemo Njemu inteligenciju, niti jedan drugi naš mentalni kvalitet, bez obzira
na to koliko je uveličan, ili da pripišemo naša čula Njemu i naše telesne organe, kao što su Hebreji činili
u svojim spisima.

Mi zadovoljavamo sebe negiranjem svega što predstavlja postojanje u Božanstvu, jer smo spo-sobni da
shvatamo postojanje. On nam tako postaje iogičko ništa, Ne-Ens. Drevni nisu uviđali ni-kakvu razliku
između njega i Ateizma i težili su da zamisle Njega kao nešto realno. To je potreba Ljudske Prirode.
Teološku ideju ili pre ne-ideju, o Božanstvu, nisu prihvatali ili uvažavali ni neobra-zovani. Za njih, Bog
će uvekbiti Otac Koji je na Nebu, Monarh na Njegovom Tronu, Biće sa ljudskim osećanjima i ljudskim
sažaljenjem, besan na njihove greške, popustljiv na njihova kajanja, prijemčiv na njihove skrušene
molitve. Čovečanstvo, daleko više od Božanstva, Hrista čini da mase Hrišćana obožavaju Njega, daleko
više nego što obožavaju Oca.