Page 672 - Albert Pike - Moral i Dogma

nekogdrugog, ma koliko da je taj drugi veliki za većinu, ili za sve Ijude. To nije samo zabluda, več
je največa opasnost. Često pojedinac ili više njih moraju biti žrtvovani, u pravom smislu te reči, radi in-
teresa većine. To je samo ugodna zabluda za sebične; jer ako oni ne mogu, po zakonu ili po pravdi
da budu žrtvovani za opšte dobro, tada njihova zemlja nema prava da zahteva od njih samožrtvovanje; i
budala je onaj koji položi život ili žrtvuje imovinu ili samo svoj luksuz, da bi obezbedio sigurnost ili
napredak svojoj zemlji. Prema takvoj doktrini, Curtius je bio budala a Leonida idiot; i umreti za nečiju
2
zemlju nije više lepo i slavno, već goli apsurd. Tada ne bi trebalo tražiti da običan vojnik bude proboden
mačem ili bajonetom koji bi, inače, oduzeo život velikom komandantu od čije sudbine zavisi sloboda

zemlje i dobrobit miliona koji još nisu rođeni.

Naprotiv, sigurno je da potreba vlada u svim čovekovim aktivnostima i da interes, pa čak i život jednog
čoveka, moraju često biti žrtvovani u interesu blagostanja njegove zemlje. Uvek neko mora da predvodi

izgubljenu nadu - misionari moraju da idu među divljake, stavljajući svoj život na kocku; lekar mora da
se izloži zarazi za dobrobit drugih; mornar koji se spasao sa zapaljenog broda, mora da napusti i krhki
čamac usred širokog okeana i skoči u hladnu vodu, ako se životi putnika mogu spasiti samo njegovim
žrtvovanjem; kapetan mora čvrsto da stoji za kormilom i pusti da pla-menovi progutaju i njegov život da
bi obezbedio opštu sigurnost onih koje ukleti brod nosi.

Većina ljudi uvek traži da zna šta je pravedno. Cela, ogromna mašinerija koja sačinjava Državu, ceo svet
Država, sa stanovišta naroda je pokušaj organizovanja, ne one idealne pravde koja pronalazi mane u
Božjim zapovestima, već one praktične pravde koja se može postići u stvarnoj organizaciji sveta.
Beznačajna i široko rasprostranjena građanska mašinerija koja stvara zakon i sudove, sa svim svojim
službenicima i insturmentarijumom, za čovečanstvo je samo napor da se svedu na praksu teorije
ispravnog. Ustavi se donose da bi se uspostavila pravda; odluke sudova se objavljuju da bi nam pomogle
da mudrije prosudimo u budućim vremenima. Narod teži da okupi što više pravednih ljudi u Državne
organe, da bi oni mogli da ugrade u statute njihov ukupan osećaj za ono što je pošteno. Narod želi da
zakon bude otelotvorena pravda, sprovođena bez strasti. Čak i u najdivljijim vremeni-ma postojala je
divlja narodna pravda, ali uvek pomešana sa strašću i sprovođena u mržnji, jer, pravda dobija sirov oblik
sa sirovim ljudima, a postaje manje izmešana s mržnjom i strašću u više civilizova-noj zajednici. Svaka
progresivna Država vrši reviziju svojih statuta i revolucionarizuje svoje ustave s vremena na vreme,
tražeći da priđe bliže vrhunskoj mogućoj praktičnoj pravdi i poštenju i ponekad, sledeći teoretičare i
sanjalice u njihovom obožavanju idealnog, unošenjem pozitivnih principa teorij-skog poštenja u zakone,

stvarajući praktično nepravdu i zatim ide unazad po svojim koracima.

U literaturi ljudi uvek traže praktičnu pravdu i želju da vrlina ima svoju vlastitu nagradu, a porok svoju
primerenu kaznu. Ljudi su uvek na strani pravde i humanosti. Većina ima ideal pravde, koji je bolji od

onoga koji ih okružuje, pravedniji zakon, jer zakon je uvek nesavršen, čak i ne dostiže do vrhovnih
praktičnih stepena savršenstva. Ni jedan čovek nije tako pravedan kao što je njegova sopstvena ideja o
mogućoj i izvodljivoj pravdi. Njegove strasti i njegove potrebe uvek ga navedu da potone ispod svojih
ideala. Idealna pravda, koju ljudi oduvek traže i kojoj teže da se uzdignu, jeste istina, ali ona neće biti
ostvarena u ovom svetu. Ipak, mi se njoj moramo što više približiti, do nivoa njene praktičnosti, kao što
bi trebalo i prema idealu demokratije koja sada tečepred očima poštenih i religioznih Ijud, - pravičnija
od Platonove Republike ili T. Morove Utopije, ili zlatnog doba mitskih sečanja ! samo vodeći računa da,
3
u težnji da ostvarimo nemogući ideal i uzdignemo se do njega, ne zapostavimo da shvatimo i držimo se
čvrsto stvarno mogućeg. Ciljati na najbolje, a biti zadovoljan najboljim mogućim, istinska je mudrost.
Insistirati na apsolutnom poštenju i izbaciti iz kalkulacije važan i svekontrolišući eiement potrebe, ludost
je običnog sanjara.