Page 674 - Albert Pike - Moral i Dogma

kapitaliste, a da oporezuje radnike. Močan ne bi smeo da traži monopol za razvoj i uživanje; državnici ne
treba da se koriste lukavstvom i dnevnim smicalicama, več svešču i poštenjem: pravda ne sme biti
zaboravljena u sagledavanju interesa, a politički moral prenebregnut u političkoj ekono-miji; ne bi
trebalo da imamo nacionalno domačinstvo umesto nacionalne organizacije na osnovama prava.

Možemo dobro da razlikujemo apstraktno pravo od mnogih stvari, jer svako takvo pitanje ima mnogo
različitih strana. Samo nekolicina ljudi ih sve vidi, a mnogi samo jednu. Ali, svi lako uočavamo surovost,
nepoštenje, nehumanost, pristrasnost, podvale, prevare, kroz njihove ružne i poznate crte lica i da bismo
ih znali, mrzeli i prezirali, ne moramo da sedimo u Sudu Grešaka i Žalbi da bismo preispitali i
preokrenuli Božje Proviđenje.

Naravno, postoje velika zla civilizacije u ovim danima i brojna pitanja čovečanstva su dugo od-lagana i
ostavljana po strani. Grozni aspekt pauperizma, poniženja i poroka u našim gradovima, go-vore nam
svojom rečitom tišinom ili neartikulisanim mrmljanjem da bogati, moćni i intelektualci, ne obavljaju
svoju dužnost prema siromašnima, nemoćnima i neobrazovanima, i da svaka nesrećna žena koja živi,
samo Nebo zna kako, šije košulje za šest penija svaku, potvrđuje nepravdu i nehuma-nost čoveka. Postoji

i surovost prema robovima i još gora surovost prema životinjama, gde je svaka od tih sramotnija za
njenog izvršioca i podjednako nedozvoljena zakonskim odnosima upravljanja

1 zavisnosti, koje su bile zadovoljstvo Bogu da ih stvori.

Napisana je rečenica protiv svega što je nepravedno, napisana je od Boga u prirodi čoveka i u prirodi
Univerzuma, jer je ona u prirodi Beskonačnog Boga. Pouzdanost u naše sposobnosti, sigur-nost u naša

ubeđenja, to je pravda po sebi; živeti u poslušnosti, to je pravda prema čoveku. Pogrešno, zaista nikad
nije uspešno. Korist iz nepravde je gubitak, njeno izvršenje je patnja. Nepravednost često, čini se,
napreduje ali njen uspeh su poraz i sramota. Posle nekog vremena, dan obračuna uvek dolazi, kako naciji
tako i pojedincu. Hulja vara samog sebe. Gulikoža, izgladnjujući telo svog brata, izgladnjuje i svoju dušu
i na samrti će se naježiti na svoje veliko imanje nepravde, siromašan, go i ja-dan. Ko izbegava dužnost
gubi korist. Površna osuda često pada, utemeljena pravda - nikada. Neka čovek pokuša da voli nepošteno
i čini pogrešno, to izjeda kamen, a ne hleb, brzi korak pravde je za njim, prati ga nečujnim korakom, a
njene gvozdene ruke su oko njegovog vrata. Ni jedan čovek ne može da je izbegne, koliko ni sebe. Pravda
je anđeo Boga koji leti od Istoka do Zapada i tamo gde se natkrile njena široka krila, ona donosi savet od
Boga i hrani čovečanstvo anđeoskim hlebom.

Mi ne možemo da razumemo moralni Univerzum. Luk mu je dugačak, a naše oči dosežu samo donekle; ne
možemo da izračunamo krivu i upotpunimo sliku vidom, ali možemo da ga predvidi-mo svešću i mi
sigurno znamo da se on savija prema pravdi. Pravda neće pasti, mada se poročnost pokazuje snažnom i
ima na svojoj strani Armije i Tronove moći, bogate i slavne sveta, dok je siro-mašan čovek stišnjen u
očaju. Pravda neće pasti i izumreti iz sveta čoveka, niti će ono što je stvarno pogrešno i suprotno Božjem
stvarnom zakonu pravde, predstaviti da postoji. Moć, Mudrost i Pravda Boga su na strani svake poštene
misli i ne mogu da ne uspeju, ništa manje nego da Sam Bog može da umre.

U ljudskim poslovima, Božja pravda mora da deluje u ljudskim uslovima. Ljudi su instrumen-ti Božjih
principa; naša moralnost je instrument Njegove pravde koja, nerazumljiva nama, našoj suženoj viziji se
čini kao da često stvara nepravdu, zbog čega se istovremeno može čuti i neljudski smeh tiranina. Pravda
je pravilo ponašanja, zapisano u prirodi čovečanstva. Mi možemo, u našim dnevnim životima, u kući,
polju ili prodavnici, u kancelariji ili na sudu, pomoći u pripremi puta za dobrobit pravde koja je spora, i

mi ćemo se prikloniti nadi da se ona sigurno približava. Sva pravda koju ostvarimo i razvijemo, ona će