Page 677 - Albert Pike - Moral i Dogma

Zoharu i Talmudu. Prema toj doktrini Apsolutni je Biće u kojem Jeste Svet, Svet koji je iskaz i izraz
postojanja i života.

Magija je ono što jeste; ona je, po sebi, kao matematika, jer je egzaktna i apsolutna nauka o Prirodi i
njenim zakonima.

Magija je nauka Drevnih Magija. I Hrišćanska religija koja je nametnula tišinu lažljivim sveti-lištima, i
dokrajčila prestiž lažnih Bogova, sama obožava te Magije koji su došli s Istoka, predvođeni Zvezdom, da
ispoštuju Spasitelja sveta u Njegovoj kolevci.

Predanje, takođe, ovim Magijima daje titulu Kraljeva jer inicijacija u Magizam predstavlja pra-vo
kraljevsko poreklo i to stoga što je velika umetnost Magija nazvana od svih Sledbenika Kraljevska
Umetnost, ili Sveta Oblast ili Carstvo, Sanctum Regnum.

Zvezda koja ih je vodila je ista ona Plamena Zvezda čiji prikaz nalazimo u svim inicijacijama. Za
Alhemiste ona je znak Suštine; za Magije Velika Arkana; za Kabaliste Sveti Pentagram. Izučavanje ovog
Pentagrama je sigurno vodilo Magije do znanja Novog Imena koje je trebalo da uzdigne sebe iznad svih
imena i navede da sva bića budu sposobna da u verovanju saviju kolena.

Magijsko objedinjuje u istu nauku sve ono što Filosofija može da ima i što je izvesno i sve ono što je u
Religiji Nepogrešivo i Večno. Ono savršeno i sigurno izmiruje te parove pojmova koji se na prvi pogled
čine tako suprotnim jedan drugom: vera i razum, nauku i veru, autoritet i slobodu.

Ona pruža ljudskom umu jedan instrument filosofske i religiozne izvesnosti, tačne kao što je matematika,
računanje kao kod same nepogrešive matematike.

Postoji jedan Apsolut u stvarima Inteligencije i Vere. Vrhovni Razum nije dopustio da sjaj ljud-skog
razumevanja pokoleba čoveka u opasnosti. Postoji nepobitna različitost, nepogrešiv metod po-znavanja
tih različitosti, i njihovom spoznajom, oni koji su ih prihvatili kao pravilo, mogu da daju svojoj volji
suverenu snagu koja će ih učiniti gospodarima nad svim inferiornim stvarima i svim inferiornim
duhovima, što će reći, načiniće ih Arbitrima i Kraljevima Sveta.

Nauka ima svoje noći i svoja jutra, jer ona daje intelektualnom svetu život koji ima uređene to-kove i faze
napretka. Ona je sa Istinama, kao i sa svetlosnim zracima: ništa od onoga što je skriveno se ne gubi, ali
ništa od onoga što je otkriveno takođe nije apsolutno novo. Bog je sa zadovoljstvom dao Nauci, koja je
odraz Njegove Slave, Pečat Njegove Večnosti.

Ne u knjigama Filosofa, već u religioznim simbolima Drevnih, moramo da tražimo tragove Nauke i
ponovo da otkrivamo Misterije Znanja. Sveštenici Egipta su znali, bolje nego što mi sada znamo, zakone
o kretanjima i o životu. Oni su znali kako da umanje ili da povećaju akciju - reak-cijom, i unapred su
predviđali ostvarivanje tih posledica, uzroka od kojih su one zavisile. Stubovi Setha, Enoka, Solomona i
Herkulesa, simbolizovali su u predanju Magija ovaj univerzalni zakon Ravnoteže; i Nauka o Ravnoteži ili
uravnoteženju Sila je vodila Inicirane ka toj univerzalnoj gravi-taciji oko centra Života, Toplote i

Svetlosti.

Tales i Pitagora su naučili u Svetilištima Egipta da se Zemlja okreće oko Sunca, ali nisu ni pokušavali da
to bude opšte znanje, jer da su to uradili bilo bi neophodno otkriti jednu od velikih Tajni Hrama, taj

dvostruki zakon privlačenja i radijacije ili o privlačenju i odbijanju, o mirovanju i kretanju, koji su