Page 681 - Albert Pike - Moral i Dogma

Svetlost je ravnoteža Senke i Jasnosti.

Kretanje je ravnoteža Inercije i Aktivnosti.

Vlast je ravnoteža Slobode i Moči.

Mudrost je ravnoteža u Mislima koje su blistanje i zraci Intelekta.

Vrlina je ravnoteža u Osečanjima. Lepota je harmoničan odnos u oblicima.

Lepi životi su oni koji su uredni, a veličanstvenost Prirode je algebra lepote i sjaja.

Sve što je pravilno je lepo, sve što je lepo, mora da bude pravilno.

U stvari, Ništa ne postoji, nema prazne Praznine u Univerzumu. Iz gornje ili spoljnje površine naše
atmosfere do površine Sunca i do površine planeta i dalekih zvezda, u raznim pravcima, Nauka je
stotinama godina zamišljala da postoji prost, ništavan, prazan prostor. Upoređujuči ograniče-no znanje s
beskonačnim, filosofi znaju malo više od majmuna! U celom tom praznom prostoru su beskonačne Sile
Boga, koje deluju u beskonačnoj promenljivosti smerova, napred i nazad i ni-kad, ni na trenutak nisu
neaktivne. U svemu ovome, aktivna je Svetlost tokom cele svoje večnosti, koja je Vidljiva Manifestacija
Boga. Zemlja i svaka druga planeta i sfera, koje nisu Centar Svetlosti, nose svoju konusnu senku sa sobom
dok lete i obasjavaju svoju orbitu; ali mrak nema svoj dom u Univerzumu. Osvetliti sferu s jedne strane

isto je što i projektovati konusnu senku mraka s druge i Greška je, isto tako, Senka Istine kojom Bog
osvetljava Dušu.

U svom tom Ništavilu, takođe su Misteriozni i uvek Aktivni Elektricitet, Toplota i Svemočni Ether. Po

volji Boga, Nevidljivo postaje Vidljivo. Dva nevidljiva gasa, spojena, akcijom sile Boga, sabijena,
postaju i ostaju voda koja ispunjava velike basene mora, teče rekama i rečicama, skakuće s kamena na
kamen, kaplje na zemlju u kiši ili se zabeli sa snegom i premošćuje Dunave ledom ili sija u ogromnim
rezervoarima u grudima zemlje. Manifestovani Bog ispunjava sve prostore koje mi budalasto nazivamo
Praznim Prostorima i Prazninom.

I svuda u Univerzumu koji mi zovemo Životom i Kretanjem, postoji stalan sukob Sila ili Impulsa. Kad
god taj aktivni antagonizam prestane, nastaju nepokretnost i inercija, čiji rezultat je - Smrt.

Ako bi, kaže Kabala, Pravda Boga koja je Trezvenost ili Žensko, vladala sama, kreacija nesavr-šenih
bića, kakav je čovek, bila bi od samog svog početka nemoguća, zbog Greha koji je urođen u Čovečanstvu.
Beskonačna Pravda bi, mereći Greh sa Beskonačnošću Boga, koji je uvređen njime, morala bi odmah da
uništi čovečanstvo u trenutku njegovog nastajanja; i ne samo čovečanstvo, već i Anđele, jer su i oni, kao i
svi, kreirani od Boga i sve one grešne koji su ispod savršenstva. Ništa što je nesavršeno ne bi bilo
moguće. Ako, s druge strane, Milost, ili Dobrodušnost Boga, Muško, nisu mudro delovali ka suprotnom,
Greh bi prošao nekažnjeno i Univerzum bi upao u haos iskvarenosti.

Neka Bog ukine samo jedan princip ili zakon hemijskog sjedinjavanja ili privlačenja, i anta-gonističke
sile, uravnotežene u materiji, oslobođene ograničenja, trenutno bi proširile sve što mi nazivamo
materijom u neopipljive i nevidljive gasove, kao što su voda ili para, kada su sabijeni u cilindru i
podvrgnuti ogromnom stepenu te misteriozne sile Božanstva koju nazivamo toplotom, svojim širenjem bi
se oslobodile.