Page 682 - Albert Pike - Moral i Dogma

Neprestane velike struje i reke vazduha teku i žure i kotrljaju se od ekvatora do smrznutih polarnih
regiona i nazad - i iz njih ka sprženim ekvatorijalnim regionima. Obavezna pojava ovih velikih, ogromnih,
uravnoteženih i korisnih kretanja, prouzrokovanih suprotnostima ekvatorijalne vreline i polarne hladnoće
su tajfuni, tornada i cikloni koji su posledica sukoba brzih strujanja. Ova strujanja i dobroćudni trgovački
vetrovi, rezultiraju iz istog velikog zakona. Bog je Svemoćan, ali posledice bez uzroka su nemoguće i ove
posledice ne mogu, osim ponekad, da budu zle. Vatra ne bi grejala kad ne bi mogla i da gori ljudsko
meso. Najotrovniji otrovi su najbolji lekovi, kada se daju u određenim dozama. Zlo je senka Dobrog i
neodvojiva je od njega.

Božanska Mudrost ograničava kroz uravnoteženost Svemoć Božanske Volje ili Moći, i rezultat je Lepota
ili Harmonija. Luk se ne oslanja samo na jedan stub, već izbija iz po jednog na obe strane. Isto tako je i s
Božanskom Pravdom i Milošću, i sa Ljudskim razumom i Ljudskom Verom.

Ta čisto sholastička Teologija, proizašla iz Kategorija Aristotela i Knjige Mudrih Izreka Peter
Lombarda , ta logika silogizma koji dokazuje umesto da razmišlja, pronalazi odgovor za sve cepid-lačeči
9
termine, potpuno je ignorisala Kabalističku dogmu i lutala je u sumornom ništavilu mraka. Ona je bila

manje filosofija ili mudrost, a više filosofski automat i odgovarala je, slično oprugama, i odmotavala
svoje teze, kao vitlo. To nije bila ljudska delatnost već monotoni vapaj mašine, mrtav go-vor Androida.
To je bila smrtonosna preciznost mehanizma, umesto slobodne primene racionalnih potreba. Sv. Toma
Akvinski je jednim udarcem razbio celu ovu strukturu reči, nabacanih jedne na drugu, najavljujući večno
10
Carstvo Razuma, u toj veličanstvenoj rečenici Stvar nije pravedna samo stoga štoje Božja volja većje
y
Bog hoćejerje pravedna. Slična posledica ove tvrdnje jeste dokazivanje od većeg ka manjem: Stvar nije
istinajerje Aristotel to rekao, ali Aristotel to nije mogao drugaćije da kaže osim akoje to istina. Traži
onda, pre svega Istinu i Pravdu i Aristotelova Nauka će ti bitijoš bliža.
y

Lep je san najvećeg Pesnika da Pakao vremenom bude zatvoren, uvećavanjem Neba; da problem Zla
dobije svoje konačno rešenje i da samo Dobro, potreba i pobedničko, zavladaju Večno. Persijska dogma
je smatrala da se Ahriman i potčinjene sluge Zla konačno, kroz Spasitelja i Posrednika, izmire s
Božanstvom i da sve Zlo nestane. Ali, nažalost, filosofi zaboravljaju sve zakone ravnoteže i traže
da apsorbuju Svetlost u sjaju bez senke, a kretanje u apsolutnom mirovanju bi značilo potpuni

prestanak života. Sve dok postoji vidljiva svetlost, postojaće senka proporcionalna tom Svetlu i šta god
da je osvet-ljeno imaće svoju senku. Mirovanje nikada ne može da bude sreća, ako nije uravnoteženo s
analognim i suprotnim kretanjem. To je nepromenljiv zakon Prirode, Večna Volja Pravde, koja je BOG.

Isti razlog zahteva Zlo i Tugu u Čovečanstvu, koji uspostavljaju obaveznu gorčinu morske vode. Ovde i
Harmonija može da rezultira samo iz analogije suprotnosti i ono što je dole, postoji jer po-stoji ono gore.
Dubina određuje visinu i ako su doline popunjene, planine nestaju. Ako su senke izbrisane, poništena je
Svetlost koja je vidljiva samo kroz postepeni kontrast svetlosti i sjaja, i opšta nejasnost če nastati
ogromnim zaslepljenjem. Čak i boje u Svetlosti postoje zbog prisustva senke: to je trostruki savez dana i
noći, svetla slika dogme, Svetlost stvara Senku, kao što je Spasitelj Logosom stvorio čoveka: i sve ovo
počiva na istom zakonu, prvobitnom zakonu kreacije, jednom i apsolutnom zakonu Prirode, onog o
razlikama i harmoničnoj uravnoteženosti suprotnih sila u univerzalnoj uravnoteženosti.

Dva velika stuba Hrama koji simbolizuju Univerzum, su Potreba (nužnost ili neizbežnost), ili sve-moguća
Volja Boga, koju ništa ne može da bude nepokorno, i Sloboda, ili slobodna volja Njegovih kreatura.