Page 693 - Albert Pike - Moral i Dogma

Književne sposobnosti i osečaj za politiku uvele su ga u političku stvarnost Arkanzasa. Godine 1833.
započeo je saradnju s lokalnim listom Little Rock Advocate, pišući tekstove i objavljujući pisma podrške
kandidatu Robertu Kritendenu, delegatu u Kongresu. Anonimna pisma, potpisana sa Casca (onaj koji daje
dobre informacije, po jednom iz grupe rimskih političara koji su ubili Julija Cezara), bila su veoma
ubedljiva i stvorila su mu reputaciju pisca u celoj državi. Pisma su privukla pažnju tadašnjeg vlasnika
Arkanzas Advocate, Čarlsa Bertranda, inače Vigovca koji je pozvao Pajka da radi kao pomočnik
urednika i, kasnije kao urednik njegovih novina. Pajk je prihvatio posao i preselio se u prestonicu. Dok je
radio za Advocate, objavio je seriju priča i poema o svojim avanturama u Novom Meksiku, koje su

kasnije štampane u Proznim pričama i poemama pisanim u Zapadnoj Oblasti.

Pored uređivanja novina, Pajk je imao dodatni posao u Litl Roku kao činovnik u legislaturi. Oženio se sa
Mari En Hamilton, 10. oktobra 1834. godine. Imali su šestoro dece (mada ima nago-veštaja u drugim

izvorima da je imao čak jedanaestoro dece). Supruga je donela u miraz značajna finansijska sredstva koja
su pomogla Pajku da otkupi deo novina od Čarlsa Bertranda, 1834. godine. Naredne godine, on je postao
jedini vlasnik. Dosta kasnije, prodao je list i sasvim se posvetio studi-jama i izučavanju prava.

Jedan duži period proučavao je Blackstones Commentaries on the Laws of England i drugu pravnu
literaturu. Shvativši da u advokaturi postoje velike mogućnosti i šanse za uspeh, Pajk je usmerio sve
svoje snage u tome pravcu. (Kao primer za uspeh u sudstvu, prepričavala se, u to vreme, sledeća
anegdota o suđenju trojici ubica i jednom konjokradici, negde u divljini Zapada. Pred sam početak
suđenja, sudija je shvatio da nema jednog od tri obavezna porotnika. Kako je najbliži sud bilo daleko,
nisu imali koga da izaberu za trećeg porotnika. Advokat odbrane je dao predlog, a sudija i advokat
optužbe su se složili, ne želeći odlaganje suđenja. Naime, postavili su jednog od ubica za trećeg
porotnika, a u narednom slučaju ubistva, konjokradicu za porotnika. Sva četvorica su bila oslobođena).
Vremenom, Pajk je razvio advokatski posao vrlo unosnim. Među njegovim klijentima su bila i plemena sa
Indijanske teritorije, Krik (Creek) i Čoktou (Choctaw) koje je on zastupao u predmetu nadoknade imovine
(zemljište) od Vlade SAD. Radeći kao njihov zastupnik, Pajk je nau-čio nekoliko indijanskih dijalekata.

Godine 1836. Pajku je odobren rad kao advokatu u Arkanzasu, gde je započeo svoju pravnu karijeru i
otvorio praksu. Bavio se pravom u Litl Roku, objavio je osam tomova Izveštaja Vrhovnog suda
Arkanzasa i napisao Statut države Arkanzas 1837. godine. Za kratko vreme, mnogo je napredo-vao i
postao jedan od najboljih advokata na jugozapadu SAD.

Od 1836. do 1844. godine bio je zastupnik i portparol Vrhovnog Suda Arkanzasa, zadužen za pisanje
tekstova o važnim tačkama sudskih odluka, zatim je objavio i indeksirana sudska tumače-nja. Objavio je
(1842. godine) priručnik za advokate Form Book Arkansas, dajući gotove modele za različite tipove
predloga koji su se popunjavali na državnom sudu. Priručnik je postao opšti model za rad advokata širom
zemlje, preštampavan je mnogo puta, i dugo se održao u praksi kao jedini priručnik za advokate u SAD.

Reputacija advokata najvišeg ranga, donela mu je 1840. godine imenovanje za stečajnog uprav-nika
propale Državne banke Arkanzasa. Kao stečajni upravnik, pokušao je da prikupi dugovanja te institucije.
Zarade koje je imao u tom poslu bile su značajne, i stekao je pravo bogatstvo.

Pajk je veoma brzo zasijao i pokazao svoju snagu u pravnoj oblasti, te je imenovan za pred-stavnika
sudova na svim nivoima, uključujući čak i Vrhovni sud SAD. Imenovan je za advokata Vrhovnog suda
Sjedinjenih Država, iste godine kada i Abraham Linkoln. Ubrzo, Pajk je postao zvanični predstavnik
američkih domorodaca jer je bio sklon brzom učenju njihovih jezika, a mnoge je već dobro poznavao.

Stekao je visoku reputaciju istinskog prijatelja i pravnog zastupnika 1859. godine, kada je uspeo da