Page 694 - Albert Pike - Moral i Dogma

obezbedi isplatu od oko tri miliona dolara nadoknade od federalne vlade za oduzeto zemljište Čoktau
Indijancima.

Kulminacija njegove pravničke karijere je bila 1864. godine, kada je imenovan za sudiju Vrhovnog suda
SAD. Za taj period njegovog rada, na žalost, nema detaljnijih podataka.

IV Advokaturom se bavio dugi niz godina sa praksama u Arkanzasu, Lujzijani, Tenesiju i u Vašingtonu.
Do prekida je dolazilo samo u periodima izbijanja ratova. Prekidi zbog Meksičkog rata 1840-ih
godinama i između Država 1860-ih godina, doneli su mu krupne preokrete i nova usmerenja.

Kao poznata javna ličnost, Pajk se priključio 1845. godine akciji podrške protiv Meksika, koja se kasnije
pretvorila u rat sa Meksikom. On je pomogao da se osnuje Garda Litl Roka, kao četa koja je bila u
sastavu puka Konjice Arkanzasa pod komandom pukovnika Archibalda Yella, u kojoj je on služio kao
kapetan. Pajk je veoma rano zaključio da su oficiri puka bili nekompetentni i to je preno-sio ljudima u
Arkanzasu, kroz pisma u dnevnim listovima.

Nakon bitke za Buena Vistu (selo u državi Koahuila, 12 km južno od Saltila u Severnom Meksiku, 23.
februara 1847., u kojoj je armija SAD koristila artiljeriju da bi odbila daleko brojniju meksičku vojsku),
Pajk je oštrom kritikom uništio lajtnanta Džona Selden Roena. Nakon objav-ljivanja tog otrovnog pisma u
Arkanzas Gazette, Roen je zahtevao od Pajka da mu se izvini ili da mu pruži zadovoljenje. Pajk je odbio
da se izvini i njih dvojca su izašla na duel blizu Fort Smita, na peščanoj obali reke Arkanzas. U toku
dvoboja ni jedan nije bio pogođen, te su ih sekundanti ubedili da ga prekinu jer su obostrano dobili
zadovoljenje. Poučen ličnim iskustvom o apsurdnosti učešća u dvobojima, Pajk je napravio osvrt na njih

u Moralu i Dogmi, dižući glas protiv istih.

Po povratku iz Meksika, Pajk je ponovo pokrenuo svoje pravne poslove. Nekoliko godina je promovisao
izgradnju transkontinentalne željeznice od Nju Orleansa do Pacifičke obale, pisanjem brojnih članaka u

kojima je tražio podršku za taj projekt. Preselio se u Nju Orleans 1853. godine da bi nastavio poslove
oko izdavanja dozvole željeznici, ali je i dalje radio na svojim pravnim poslovima. Konačno, uspeo je da
izdejstvuje dozvolu za taj željeznički projekt.

Neposredno posle Meksičkog rata, Pajkova pažnja je bila usmerena na razvoj krize koja je na-stajala
zbog pitanja ropstva. Dugo je bio Vigovac, a Vigovci su stalno odbijali da okončaju pro-blem ropstva.
Takav stav ga je naveo da se priključi Partiji Ne znam ništa, na njenom osnivačkom kongresu, jer su
programom obećavali regulisanje ovog društvenog problema i predstavljali se kao protivnici ropstva.
Ali, pošto je ubrzo ustanovio da je i ona nespremna da zauzme čvršću platformu protiv ropstva, 1856.
godine, na otvaranju nacionalne skupštine nove partije, pridružio se članovima Delegacije Juga pri
napuštanju skupa.

U međuvremenu, dok se pripremao da položi advokatski ispit u Lujzijani, preveo je sa francu-skog
nekoliko knjiga zakona na engleski jezik, i vratio se u Litl Rok, 1857. godine.

V Tokom pedesetih godina XIX veka nastupa nov i nadasve drugačiji period u životu Alberta Pajka u
y
kojem se on susreče sa Slobodnim zidarstvom. U svom dotadašnjem životu i radu pokazao je upornost,
misaonost, preduzimljivost i hrabrost. Sve tejasno iskazane osobine koje su dale visoke kvalitete i
rezultate u oblastima prava, pisanja, pesništva i izdavaštva, advokature i ratovanja, bile bi iste da se
bavio bilo čime drugim. Srečaje, i sticaj okolnosti, što se usmerio na Slobodno zidarstvo koje je zatekao
u dekadentnom stanju, sa bezbrojnim stepenima, nehumanim i ponižavajučim odnosom prema novo-