Page 688 - Albert Pike - Moral i Dogma

drugima, da uvek traže dobro kod jednih i drugih i očekuju i imaju obzira i pre-laze preko zla, oni mogu
biti braća jedni drugima, u punom smislu reči. Oni koji su zluradi prema drugima, koji misle jedni o
drugima da su prirodno prosti i niski, da u njihovim naravima nadvla-dava Zlo i da u njima ne treba
tražiti sjaj, ne mogu biti čak ni prijatelji, a još manje braća.

Niko nema prava da misli loše o svojoj rasi, osim ako ne misli loše o sebi. Ako iz jedne omaške ili
greške taj prosuđuje o karakteru nekog drugog i uzima samo jedno delo kao dokaz o ukupnoj prirodi
čoveka i pravcu čitavog njegovog života, on mora da prihvati da se i njemu sudi na isti način i da prihvati
da je ispravno da drugi tako nemilostivo osuđuju njega. Ali, takva presuda će postati nemoguća ako on
bude uporno podsećao sebe da u svakom čoveku koji živi ovde, postoji besmrtna Duša koja se trudi da
učini to što je dobro i pravedno; Tračak, bez obzira koliko je mali, gotovo ne-primetan, iz Velikog Izvora
Svetlosti i Inteligencije uvek se uspinje uvis usred svih smetnji razuma i opstrukcija strasti, i u svakom

čoveku ovaj tračak stalno ratuje protiv njegovih zlih strasti i njegovih neposlušnih sklonosti ili, ako je
podlegao, taj tračak ipak nikad ne utrne i ne nestane. I, takav će tada shvatiti da to nije pobeda, već borba
koja zaslužuje čast jer u ovome, kao i u svim drugim stvarima, ni jedan čovek ne može da izvojuje
pobedu. Usred oblaka grešaka, neuspeha i nedostataka, on će se obratiti napaćenoj Duši, jer ono što je
dobro usred zla u svakome i, verujući da je svako bolji u svojim delima i propustima nego što se čini da
jeste, i da Bog brine o njemu i dalje, i da ga sažaljeva i voli, on će osetiti da, iako je grešnik, on je još
njegov brat, još podoban za njegovo sažaljenje i vezan za njega neraskidivim vezama prijateljstva.

Ako nema ničega od božanskog u čoveku, šta je on, naposletku, samo inteligentnija životinja? On ima
nedostatke i poroke koje neke zveri imaju; po porocima on je samo zver višeg reda i teško da ima išta
moralniju uzvišenost od ovih, možda nimalo, koje imaju neke zveri, ali ne u tolikom stepenu, možda čak i
vrednije od ovih - plemenitost, vernost i velikodušnost.

Bardesan , Sirijski Hrišćanin, u svojoj Knjizi o Zakonima Zemalja, kaže o ljudima da u onome što
15
pripada njihovim telima oni održavaju svoju prirodu nalik životinjama, a u onome što pripada njihovim
umovima, oni rade ono što žele, jer su slobodni i po moći i likom su na Boga; i Meliton, biskup Sardisa
(Sardis je bio prestonica drevnog kraljevstva Lidije na mestu današnjeg Sart, Sartmahmut u Turskoj
provinciji Manisi), u svojoj Besedi Antoninusu Cezaru, kaže: Neka On, večno živi Bog, bude uvek
prisutan u tvojim mislima; jerje tvoj um, po sebi, sličanje Njegovom, jer je on takođe nevidljiv
i neopipljiv i bez oblika... Pošto On postoji večno i ti ćeš, kada odbaciš to štoje vidljivo i kvarljivo,
stati uz Njega večno, živ i obdaren znanjem.

Kao stvar daleko izvan našeg razumevanja i u Hebrejskom Postanju reči koje se koriste da izra-ze
poreklo stvari su nejasnog značenja i sa istom nejasnošću se mogu prevesti rečima stvoren, proi-zveden,
napravljen ili kreiran, pa ne moramo da debatujemo da li su Duša ili Duh čoveka zrak koji je emanirao ili
je istekao iz Vrhovne Inteligencije, ili da li je Beskonačna Moć osposobila svakog za postojanje ni iz
čega, pukim izvršavanjem Njegove volje i obdarila ga besmrtnošću i inteligencijom poput Božanske

Inteligencije: jer, u bilo kom od ovih slučajeva može se reći da u čoveku Božansko jeste sjedinjeno sa
Ljudskim. Simbol tog sjedinjavanja je jednakostranični Trougao upisan u kvadrat.

Mi vidimo dušu, kaže Platon, kao što čovek vidi statuu Glaucusa , izvađenu iz mora gde je ležala mnogo
16
godina - koju kada pogledamo, a to nije lako, ako je uopšte moguće, da bi prepoznali kakvaje bila
njegova prava priroda, jer su njegovi udovi delimično slomljeni i delimično izmenjeni i naruženi
delovanjem talasa, školjki, korova i šljunka, koji suje udarali, tako da on više liči na nekog strašnog
monstruma nego na ono što jeste bio kada je napustio svoj Božanski Izvor. Čak i tada, mi vidimo Dušu,