Page 689 - Albert Pike - Moral i Dogma

kaže on, deformisanu sa bezbrojnim stvarima koje su je oštetile osakatile i naružile. Ali, Mason, koji
y
poseduje Kraljevsku Tajnu, može takođe da raspravlja sa njim jer razume njegovu Ijubav prema
y
mudrosti, o njenoj tendenciji prema udruživanju s božanskim i besmrtnim, njenim vi-šim aspiracijama
y
borbama, mada se one možda završavaju porazom, sa poremećajima i zanosom čula i strasti da kada
y y y
ona bude spasena iz materijalnog okruženja koje se sada pokazalo prejakim za nju i bude oslobođena od
deformisanja i unakaženih izraštaja koji se drže na njoj, ona će opet biti viđena u svojoj pravoj prirodi i
postepeno se uzdići mističnim lestvicama Sfera ka svom prvom domu i mestu porekla.
y

Kraljevska Tajna, čiji si ti Princ, ako si pravi Sledbenik, ako ti se znanje čini korisnim a Filosofija ti
zrači božanskom lepotom, jeste ono što Zohar naziva Misterija Ravnoteže. Ona je Tajna Univerzalne
Ravnoteže: —

—Ta Ravnoteža u Božanstvu, između Beskonačne Božanske Mudrosti i beskonačne Božanske Moči, iz
koje rezultira Stabilnost Univerzuma, nepromenljivost Božanskih Zakona i Principa Istine, Pravde i Prava
koji su njen deo, i Vrhovnog Poštovanja Božanskog Zakona od svih ljudi, kao najvišeg od svih zakona,
čine deo svih zakona za ljude i države.

—Ta Ravnoteža takođe, između Beskonačne Božanske Pravde i Beskonačne Božanske Milosti, čiji
rezultat je Beskonačna Božanska Nepristrasnost, i Moralna Harmonija ili Lepota Univerzuma, sa njom
trajanje kreiranih i nesavršenih priroda u prisustvu Savršenog Božanstva je postalo mogu-će; i za Njega
kao i za nas voleti je bolje nego mrzeti i Oproštaj je mudriji od Osvete ili Kazne.

—Ta Ravnoteža između Potreba i Slobode Ponašanja, između delovanja Božanske Svemoći i Slobodne
volje čoveka, po kojima su poroci i niska dela i neplemenite misli i reči zločin i pogrešno, ispravno
kažnjeni zakonom uzroka i posledice, iako se ništa u Univerzumu ne može dogoditi ili ura-diti nasuprot
volji Boga i bez čijeg istovremenog postojanja Slobode ponašanja i Potrebe, iz Slobodne volje kreiranih
i Svemoći Kreatora, ne bi mogla da postoji religija, ni jedan zakon o dobrom i lošem, nagradi i kazni,

nikakva pravda u ljudskom kažnjavanju, pa ni kazneni zakoni.

—Ta Ravnoteža između Dobra i Zla, Svetlosti i Mraka u svetu, koja nam potvrđuje da je sve delo

Beskonačne Mudrosti i Beskonačne Ljubavi; da nema pobunjeničkih demona Zla, ili Principa Mraka,
postojećih i koji su u večnoj suprotnosti sa Bogom ili Principom Svetlosti i Dobra: sa stica-njem znanja,
iz čije ravnoteže možemo, kroz Veru, da shvatimo da je postojanje Zla, Greha, Patnje i Tuge u svetu, u
skladu sa Beskonačnim Dobrom kao i sa Beskonačnom Mudrošću Svemoćnog.

Simpatija i Antipatija, Privlačenje i Odbijanje, svaka od Sila prirode je u suprotnosti, u duši čo-veka i u
Univerzumu sfera i svetova i iz akcije i suprotnosti svake pojedinačno prema drugoj, nastaje Harmonija, i
taj tok, koji je Život Univerzuma i Duše, jeste sličan.

One nisu antagonistične jedna prema drugoj. Sila koja odbija planetu od Sunca nije više zla od one koja
privlači Planetu prema centralnom Svetlećem telu; jer, svaku je kreiralo i izvršavalo Božanstvo i rezultat
je harmonično kretanje poslušnih Planeta u njihovim eliptičnim orbitama, uz matematičku tačnost i
nepromenljivu regularnost i pravilnost njihovih kretanja.

—Ta Ravnoteža između Vlasti i Delovanja Pojedinca, kojom se uspostavlja Slobodna Vlada, uvođenjem
bezuslovnog načela Slobode sa Pokoravanjem prema Zakonu, Jednakost uz Pokornost prema Vlastima, i
Bratstvo sa Subordinacijom prema Najmudrijima i Najboljima, i te Ravnoteže između Aktivne Energije