Page 699 - Albert Pike - Moral i Dogma

Bitka u oblasti Pea Ridge u Arkanzasu, jedina je bitka u kojoj je Pajk učestvovao u Građanskom ratu. Kad
je Arkanzas istupio iz Unije, Pajk je ostao u njemu. Suprotstavljao se secesiji do kraja, ali je smatrao da
mu je Arkanzas dao sve što ima i da, pošto je Arkanzas istupio, njegova obaveza ostaje da bude u njemu.

Pajk je nastavio da se suprotstavlja politici Konfederacije oko Indijanske teritorije, zbog čega je do-lazio
u sukob s nadređenima. Nezadovoljan Pajkom, u leto 1862. godine, general Tomas C. Hindeman,
zapovednik Konfederalnih snaga u Arkanzasu, pokušao je da proširi svoju nadležnost i na Teritoriju. Pajk
mu je odgovorio jednim cirkularnim pismom kojim je odbio da preda nadležnost i optužio je Hindemana
za pokušaj da zameni ustavnu vladu despotizmom. Nakon Pea Ridge, Pajk je bio suočen i sa optužbom
general-majora C. Hindemana da su njegove jedinice skalpirale vojnike na bojnom polju, kao i za Ioše
upravljanje novcem i vojnim materijalom i naredio je njegovo hapšenje. Obe op-tužbe su kasnije
povučene jer nije bilo dokaza; ipak, Pajk je, suočen s pretnjom hapšenja, otišao u brda Arkanzasa i 12.

jula poslao svoju ostavku na mesto Komandanta Armije. Problem između njih dvojce je dospeo pred
nadležne u Ričmondu koji su odlučili u korist Hindemana i ukorili su Pajka. Kao što je rečeno, Pajk je
podneo ostavku i povukao se u Grizli Uvalu (Mongomeri Okrug). Ubrzo nakon toga, uhapšen je (3.
novembra) pod optužbom za nepoštovanje vojne hijerarhije (što je u vojnim zakonima smatrano
ekvivalentom za izdaju). Bio je nekoliko dana u zatvoru u Varenu, Teksas, a njegova ostavka je
prihvaćena 11. novembra. Pušten je iz zatvora i dozvoljeno mu je da se vrati u Arkanzas.

Kada se general Robert E. Lee predao u Appomattoxu aprila 1865. godine, Pajk je, poput njega, zatražio
od Predsednika Linkolna amnestiju, zbog postojanja optužbe da je podsticao američke domoroce na
borbu protiv vlade. On se preselio (ili izbegao) u Kanadu da ga ne bi uhapsili, iako ga je Predsednik
Džonson (Andrew Johnson) amnestirao još avgusta 1865. godine. Pajku je ubrzo dozvoljeno da se vrati:
on je položio zakletvu na odanost SAD u decembru 1865. godine, ali je odbio da primi punu amnestiju,
aprila 1866. godine.

Iz ovoga je ispreden čitav jedan mit. Naime, ispalo je da je A. Džonson, Predsednik SAD, ina-če Majstor
Mason, dao pomilovanje A. Pajku da bi mu se zahvalio za napredovanje u Masoneriji. Pristalice teorije
zavere tumače da je 1867. godine Džonson kojije bio prema Pajku u obavezi i njemu zahvalan, unapređen
od 4. do^2. stepena Škotskog Obreda, ili da je Džonson bio Pajkovpotčinjeni i da

1

Rotifer su male mikroskopske životinje koje, uglavnom, žive u slatkim vodama i spadaju među najmanje
članice Metazoe - grupe višećelijskih oblika života u koju spada i čovek. Njihova tela su organizovana u
sistem organa. Većina rotifera su oko 0,5 mm dužine, ili čak i manje, i njihova tela imaju ukupno oko
hiljadu ćelija. To znači da su njihovi sistemi organa veoma prosti u odnosu na druge više oblike života.
Izvor: Encyclopedia Britannica, El. Ed. 2006.

2

Leonidas. Kralj Sparte, čija je odbrana položaja pred napadom persijske vojske u Termopilskom klancu
jedna od naj-većih priča civilizacije o heroizmu. U 480. g. p.n.e, Leonida je komandovao malom grupom
grčkih snaga napadnutih od persijske armije pod vođstvom Kserksesa. Dva dana se Leonida borio i
odupirao napadima; tada je naredio većem delu svoje vojske da se povuče, a on se sa 300 boraca svoje
garde borio do poslednjeg čoveka. Ovaj istorijski događaj je stvorio legendu da se Spartanci nikada ne

predaju. Izvor: Encydopedia Britannica, El. Ed. 2006.

3