Page 700 - Albert Pike - Moral i Dogma

Citat iz: Ten Sermons ofReligion, Gl: Justice and Conscience; Theodore Parker; Ed. Crosby, Nichols;
N.Y; 1853; str. 83.

4

Henoch, Hanoch ili Enoch (od hebrejskog: Khanokh; grčki: evcu^, Enokh, inicirani, posvećeni,
disciplinovani) je

hebrejsko ime, ili Enoch (Enok) na grčkom. U Knjizi Svetog Zakona pominje se nekolicina Enoka, a ovaj
o kojem autor govori je Enoch, direktni sedmi potomak u Adamovoj liniji. Enok je napravio dva stuba
(od pečene cigle i drugi od bronze), njih je testirao na vodu i vatru, jer je znao da če Bog poslati pošast
na zemlju. Mojsije i on su jedini koji su boravili na Nebu s Bogom. Izvor: Encyclopaedia Judaica II ed.
Vol. 6, Dr Feu; Fred Skolnik, Michael Berenbaum, Jerusalem 2007; str. 441. i, Dictionary of the Bible by
James Hastings, John S. Selbie, John c. Lambert, Shailer Mathews; N. Y. Charles Scribner's Sons 1909;
str. 329.

5

hermetično, hermetički pečat. Takođe, može se objasniti kao čovek koji je bio sin Boga, a u kabalističkom
predanju može se smatrati da je on bio vršnjak Mojsijev i u vezi sa linijom sledbenika slične mudrosti od
Zoroastera do Platona Izvor:. Oxford English Dictionary, El. Ed. 2006.).

6

Abu Nasr Muhammad ibn al-Farakh al-Farabi (persijski: ^ ili Abu Nasr al-Farabi (u nekim izvorima,
poznat

kao Muhammad ibn Muhammad ibn Tarkhan ibn Uzlagh al-Farabi) poznat i na Zapadu kao Alfarabius, Al-
Farabi, Farabi i Abunaser, rođen je 878, u Turkistanu, umro u Damsku 950. Muslimanski filosof, jedan od
največih mislilaca srednjo-vekovnog Islamskog sveta, največi mislilac posle Aristotela. Al-Farabijeva
filosofija se napajala iz nasleđa arapskih Aristotelovih učenja u Bagdadu u X veku. Njegov največi
doprinos Islamu je bilo to što je preuzeo Grčko nasleđe koje je postalo poznato Arapima, i pokazalo je da

se ono može koristiti za odgovore oko kojih su se oni mučili. Al-Farabi je sma-trao da je filosofija došla
do svog kraja u svetu, ali da je dobila šansu za novi život u Islamu. Smatrao je da je ljudski
razum nadmoćniji od otkrovenja. Religija je davala istinu u simboličkom obliku ne-filosofima, koji nisu
bili u stanju da je preuz-mu u čistijem obliku. Najveći deo radova Al-Farabija je bio usmeren na problem
zahteva države. Kao što Bog vlada univer-zumom, tako bi i filosofi, kao najsavršenija vrsta ljudi, trebalo
da vladaju državom; time se on obratio političkim nemirima u njegovom vremenu u razlazu filosofa i
vladara. Izvor: Encyclopedia Britannica, El. Ed. 2006.

7

Lactantius, Lucius Clecilius Firmianus, hrišćanski apologeta iz IV veka napisao je: Odbrana Hrišćanstva,
(Defense of Christianity), važnu istoriju o progonu. Izvor: The New Catholic Dictionary; Conde B.
Pallen, John J. Wynne, Charles F. Wemyss Brown, Blanche M. Kelly, Andrew A. Macerlean; N.Y. 1828,
str. 537.

8

Lactantius, Lucius Clecilius Firmianus, hrišćanski apologeta iz IV veka napisao je: Odbrana Hrišćanstva,